Шубара главу (не)краси

Милијана Латиновић

Стара народна мудрост "Чизма главу чува, шубара је краси" ових дана потпуно је изгубила сваки смисао јер је у причу око ношења шубаре прсте умијешала политика.

Због шубаре, која је и саставни дио српске народне ношње, основцима из Сребренице на друштвеним мрежама запријећено је смрћу.

Сликајући се у народној ношњи пред прославу школске славе Светог Саве, дјечаци из Сребренице, махом чланови Српског културно-умјетничког друштва "Свети деспот Стефан Лазаревић", подигли су три прста, а у коментарима на друштвеним мрежама неко је испод фотографије написао "браћа четници".

Безазлена фотографија малољетне дјеце и несмотрен коментар на друштвеним мрежама њиховим комшијама Бошњацима били су довољни за дизање прашине. Можда галама не би била толика да се у све нису умијешали и бошњачки политичари, а свима је добро познато да је ово изборна година и да се око начелничке фотеље у Сребреници ломе копља. Дјеца, без обзира на то којем народу и националности припадају, не могу и не смију бити тема политичких препуцавања, а школа није и не смије бити полигон за сакупљање политичких поена.

И није Сребреница једина општина у којој се ових дана на тако ружан начин упире прстом у српску омладину.

У вријеме божићних празника ништа боље нису се провели ни младићи српске националности у Босанском Петровцу, којима су у вријеме ношења бадњака полицајци написали казне због наводног непрописног задржавања испред једног угоститељског објекта, а на терет им је стављено и то што су носили капе, налик шубарама, са грбом Србије.

Незамисливо је да четврт вијека након рата, који је на свим странама оставио страшне губитке и ниједном народу није донио ништа добро, људи не могу да живе у миру. Незамисливо је да било ко позива на немире и да након толико страдања и масовних гробница на свим странама неко пријети смрћу недужној дјеци. Зар послије толико година не можемо сви у миру и радости да славимо своје празнике, носимо своја национална обиљежја, оно што је дио нашег идентитета? Зашто српска застава, грб Србије или шубара, као дио народне ношње, вријеђају било кога? Зашто би симболи било којег народа у БиХ били разлог за вријеђање и пријетње смрћу? Тужно је да послије толико страдања не можемо да се "манемо ћорава посла" и живимо у миру. Ионако нас је сваке године све мање, ко год је добио прилику, отишао је и неће никада да се врати. И у праву су сви они који кажу да нису отишли због новца. Живјели бисмо ми и овдје са малим платама, али нам очигледно не дају да живимо у миру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана