Структурално неповјерење

Да ли је у јавности створена клима да ВСТС ради свој посао ослобођен било каквог притиска и да ли влада увјерење да судије и тужиоце бира и именује у складу са њиховом стручношћу и заслугама?! Да ли тужиоци свакодневно подижу аргументоване и необориве оптужнице у којима за криминал и корупцију оптужују високе званичнике власти!? Колико драконских казни и оштрих пресуда су изрекле судије за наведена кривична дјела и против високих званичника у односу на период прије Тегелтијиног одласка!?

Нажалост, одговор на сва ова питања је одречан. Нико озбиљан не сматра, нити тврди да је стање у правосуђу имало боље. У јавности и даље влада дубоко неповјерење у правосуђе и што је посебно погубно, не само једнако, него можда и веће него у преостала два стуба власти - извршну и законодавну. Велики број тужилаца, посебно оних у тзв. правосудним институцијама на нивоу БиХ, и даље води личне ратове (примјер је већ антологијски сукоб на релацији Чавка - Осмица) или штанца оптужнице за ратне злочине против Срба. Када и подигну оне ријетке за криминал и корупцију против високих функционера, јавност се нађе у чуду и чека као и раније да чује шта су судије навеле у образложењу ослобађајуће пресуде.

У цијелој тој причи, потпуно неоправдано, испод радара јавности остали су главни кривци за крах правосуђа и никад веће неповјерење у трећи стуб власти, а то су међународни званичници. Је ли под њиховом диригентском палицом тамо негдје почетком овог вијека и миленијума формирана тзв. Независна правосудна комисија из које је на крају изникао ВСТС БиХ? Јесте. Јесу ли они руководили реформом правосуђа, диктирали укидање прекршајних судова и истражних судија и све остало што је изњедрило “франкенштајна” у виду правосудног система у БиХ и неуставне институције попут Суда и Тужилаштва БиХ? Јесу. Да ли су они прије више од десет година започели структурални дијалог који је требало да одговори на сва спорна питања и отклони бројне недостатке? Јесу, неки се и сјећају доласка Кетрин Ештон у Бањалуку.

И зато је лицемјерно када било ко из међународне заједнице каже да је спорно што се са највиших адреса из Републике Српске поручује да овако више не иде и позива на разговор?! А посебно је лицемјерно када исти ти међународни званичници позивају на борбу против криминала и корупције након сликања са министром безбједности БиХ Селмом Цикотићем, против којег је потврђена оптужница за злоупотребу положаја. И онда неко пита зашто нема повјерења у правосуђе!?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.