Стратешка опструкција
“У Хагу је свако невин док му се не докаже да је Србин.” Велики Матија Бећковић овим ријечима је описао Хашки трибунал, а с обзиром на то да је Суд БиХ својом антисрпском праксом понио назив “мали Хаг”, јасно је да ријечи великог Матије важе и за “мали Хаг”.
Хашки трибунал су утемељиле Уједињене нације, чиме му је дат кредибилитет, али суд (понављам по ко зна који пут) који за ратне злочине осуди једну Биљану Плавшић, а ослободи Насера Орића (да не спомињем Рамуша Харадинаја и Анту Готовину), о кредибилитету може да говори колико и ја о квантној физици. А када и “мали Хаг” ослободи Орића оптужби за непобитне злочине над српским војницима и цивилима у Подрињу, онда је и кредибилитет тог суда раван нули. И тачка.
Суд у Хагу је завршио са својим радом, остало је још да Међународни резидуални механизам за кривичне судове као својеврстан извршилац тестамента Хашког трибунала изрекне другостепену пресуду генералу Ратку Младићу и онда ће остати историчарима и правницима да дају прави суд о ономе што је произведено у Шевенингену.
Међутим, још није спуштена завјеса на представу у бившој касарни “Виктор Бубањ” у Сарајеву, у којој је током рата био логор за Србе, а од 2003. године се налазе Суд и Тужилаштво БиХ, у којима се по узору на “Великог брата” из Хага штанцају оптужнице и пресуде Србима за најтеже злочине. Оно што је једнако погубно је чињеница да бошњачки политички врх, уз благонаклоност највиших међународних представника, стратешки упорно опструише рад тих тзв. правосудних институција када је ријеч о процесуирању злочина над Србима.
Посљедњи примјер је опструкција у вези са именовањем Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина. Након што су њихове колеге двије године у Савјету министара кочиле усвајање стратегије, нови бошњачки министри сада коче именовање Надзорног тијела, а тиме и примјену стратегије.
О чему се ради? О томе да у складу са Ревидираном стратегијом, судије и тужиоци који више од деценију и по избјегавају процесуирање одговорних за злочине над Србима, то више не би могли да раде, јер би били изложени дисциплинским поступцима уколико не поступе по налозима Надзорног тијела. Другим ријечима, на оптуженичку клупу би морали одговорни за смрт српских цивила у фочанском селу Јошаница, у Бравницама код Доњег Вакуфа, као и за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву и бројне друге некажњене злочине у којима су жртве били сународници највећег броја побијених у логору смрти Јасеновац. А тамо је заиста био геноцид чије негирање треба забранити, господине Инцко. Ако ни због чега другог, онда зато што су се и ваши сународници згражавали због усташке бруталности над Србима у том логору смрти. Нисте гледали “Дару”, зар не?!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
