Стране
Политичка драма у БиХ се поново захуктава. По ко зна који пут свједочимо тензијама које долазе са адреса политичких партија у овој земљи и странаца који су ту да потпирују и распирују ватре јер то, изгледа, једино знају да раде иако им није у опису посла.
Копља се и овај пут ломе око добро познатих ствари - уставних надлежности. Пожар је кренуо, ни мање ни више, него из институције зване Уставни суд БиХ, а питање је до које ће се границе раширити.
Усвајање, за српске правнике и званичнике, спорне одлуке о будућем начину гласања на правосудној адреси било је окидач да Српска повуче и незаконит потез и усвоји закон према којем неће примјењивати одлуке Уставног суда БиХ док год не буде у Парламентарној скупштини у Сарајеву усвојен закон који ће регулисати рад и дјеловање тог суда.
Одлука је услиједила свега неколико дана након што је Народна скупштина одлучила, и законом одредила, да у Српској више неће бити објава ни одлука Кристијана Шмита из фотеље високог представника јер није легално на тој позицији у оквиру ОХР-а. Међутим, ниједан од тих закона још није званично ступио на снагу јер нису завршене процедуре.
С друге стране, након неуспјелог састанка представника СНСД-а, СДП-а БиХ и ХДЗ-а у Коњицу јер, између осталог, немају исти став о будућности страних судија управо у Уставном суду БиХ, Шмит је одлучио да, вјероватно опет због вриске бошњачких политичких представника, “заустави” та два републичка закона и наметне нову одлуку, односно измијени Кривични закон БиХ и то на начин да ће се радње којим се нарушава уставни поредак земље третирати као кривично дјело, за шта је предвиђена и казна затвора. А уз то је рекао и да још има на располагању бонска овлашћења, која су исто тако и даље спорна.
И док су републички представници, с једне стране, након Шмитових одлука рекли да их неће примјењивати јер он нема ни легитимитет да их доноси, с друге су политички представници бошњачког народа замало заплакали јер су очекивали далеко јачу реакцију странаца. Конкретно Шмита и то у, како воле рећи, својој земљи у чији се суверенитет куну.
А заправо и нема у њој ни “с” од суверенитета и неће га бити све док странци њоме ведре и облаче, али их ипак Бошњаци не пуштају да оду. Изгледа да им је лијепо док им други уређују земљу, ма колико год то глупо било, док се у свијету разбацују демократијом и људским правима, али изгледа само за одабране.
Високи представници, били легални или не, ништа добро за ову земљу нису урадили. Несхватљиво је да и данас постоје они којима не смета да буду потчињени некоме. И којима је драже да стално куцају и моле пред страним вратима умјесто да отворено причају са онима који су ту с њима и који ће ту, свидјело се њима или не, и остати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
