Стране судије

Сви они су овдје искључиво због личног интереса, скандалозно високих принадлежности за никакав рад, и због, кад се укаже потреба, какве политичке одлуке која води унитаризацији БиХ и централизацији њених институција.

Јер очито их не занимају ни напредак ни пут БиХ ка евроатлантским интеграцијама, јер је свима јасно да БиХ не може ући у ЕУ док у бх. власти и политици одлуке доносе странци.

Друго, више је него срамотно да један страни судија за долазак на укупно шест сједница Уставног суда инкасира скоро 60.000 марака, чак и да се ради о судбинском одлукама што, наравно, није случај.  

Све показује да је напокон сазрела ситуација за доношење закона о Уставном суду БиХ на чему Република Српска инсистира годинама.

Ријеч је о захтјеву који конституише највиши устави орган и ствара услове за даљи корак у демократизацији уставног и политичког система БиХ.  

Јер Уставни суд треба да буде аутономна институција која има највиши уставни ауторитет, а да би то био самосталан орган по начелу свих савремених система, посебно је важно да је и независан у смислу да у његовом саставу не смију и не могу да буду судије страни држављани.    

То, једноставно, данас није пракса ни у једној држави у свијету. 

Коначно, охрабрујуће су и изјаве предсједника и потпредсједника Уставног суда о сувишности међународних судија у тој институцији.

Зато Парламент БиХ треба хитно да се ангажује на доношењу Закона о Уставном суду БиХ за шта постоји уставно-правни основ. Дакле, Уставни суд БиХ треба да има девет судија, од чега шест изабраних у ФБиХ а три у РС, уз то да из једног конститутивног народа може бити изабрано највише троје судија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.