Странци у правосуђу

Само на основу тога људи могу да имају повјерења и у институцију, њеног руководиоца и у саму државу. Међутим, то није случај са БиХ и њеним правосудним институцијама, које су све, осим отворене за увид у њихов рад.

Од када су наметнутим одлукама почели да се именују међународне судије и тужиоци у Суд и Тужилаштво БиХ,  њихови поступци се крију, од власти у БиХ, од грађана, од невладиног сектора...

Више пута су подаци о раду странаца у правосуђу тражени, али никада нису објелодањени. С једних на друге надлежни су пребацивали одговорност, избјегавајући да баш они буду ти који ће рећи какав је ко и шта је ко радио.

Из страха или ко зна чега, већ годинама се утврђује ко би требало да анализира рад странаца, дјелилаца правде у БиХ.

Срамотно је и за само Министарство правде БиХ да нема податке о раду правосудних институција, а још срамотније што Суд и Тужилаштво не желе, а нико не може да их натјера, да из архиве сакупе податке о (не)раду странаца.

Тек један дио рада међународних тужилаца је објелодањен, статистички, не по имену и без анализе тог рада.

Само је побројан број наредби који су донијели, оптужница које су им потврђене и пресуда на основу тих оптужница, без податка какви су предмети у питању и против кога су вођени.

Доведени у БиХ да оптужују, суде и пресуђују, странци су у многим случајевима држали у ладицама бројне предмете са стотинама осумњичених за ратне злочине, опструисали истраге и на крају их затварали или обустављали без адекватне казне за одговорне.

И годину послије одласка и посљедњег међународног тужиоца из БиХ, јавност још нема право да јасно види како су тужиоци, али и стране судије, дијелили правду у БиХ.

Све док је тако, Суд и Тужилаштво БиХ немају ни најмање право да траже повјерење грађана.

С разлогом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.