Штрајкови
Послије радника "Жељезница РС" који опет најављују штрајк због кршења дијела споразума који се односи на исплату топлог оброка и једног дијела плате, а који су недавно потписали са управом предузећа и Владом РС, штрајк је у најави и у предузећу "Aеродром Бањалука".
Радници "Aеродрома", одржали су јуче једночасовни штрајк упозорења, а ако њихови захтјеви не буду испуњени, генерални штрајк све је извјеснији.
Радници "Aеродрома Бањалука" захтијевају повећање плата, исплату заосталих регреса и смјену комплетног руководства, а у супротном ће у потпуности обуставити рад.
Колико ће, очигледно непрофитна предузећа, каква су и "Aеродром Бањалука" и "Жељезнице РС" још успјети да се одржавају у животу, тешко је прогнозирати. Колико ће још "мусти" државни буџет, још је неизвјесније. Није ли коначно вријеме да се с врата пореских обвезника скине више стотина радника губиташких државних предузећа?
Порески обвезници у РС неће довијека моћи да плаћају цех лоших пословних потеза појединих "менаџера".
Чини се да у посљедње вријеме све више постаје пракса да се, чим се у неком јавном предузећу у РС појави неки проблем, позива Влада у помоћ, која "великодушно" попусти захтјевима штрајкача и да им новац грађана РС како би само тренутно затрпали амбисе који гутају и оно мало што је од тих предузећа остало.
Цех на крају плате они који нису ни криви ни дужни за такво стање, а најбољи примјер за то је чињеница да ће студентима у РС стипендија каснити мјесец зато што је "Жељезницама" уплаћено пет милиона марака да би прекинули штрајк. Студентима, ако је судити по овоме, паре нису потребне, и они могу чекати!
С друге стране, поставља се и питање оправданости све чешћих позива на штрајк и то искључиво у државним предузећима. Док радници код већине приватника и не помишљају на регрес и топли оброк, то се у јавним предузећима често узима као један од главних услова за штрајк.
Наравно да радници треба да се боре за своја права и то нико не треба да спори. Aли, реално би било и да се сагледа ситуација цијелог друштва, и да подједнако сви поднесу терет кризе, а не да они који могу, користе прилику и остварују своја права на штету других.
Проблеми у овим предузећима не могу се рјешавати искључиво штрајковима и уцјенама, као ни све чешћим уплатама из републичког буџета. То сигурно нису добра рјешења која ће ова предузећа извући из незавидне позиције у којој се сада налазе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
