Страх
Ни четврт вијека од посљедњег рата повратници у западнокрајишким општинама у ФБиХ не спавају мирно. Посебно тешка ситуација је у Босанском Петровцу, гдје се већ мјесецима боре да заштите становништво и имовину од миграната који надиру са свих страна.
Мигрантска криза у БиХ траје предуго, а рјешење се још и не назире. Они који су одавно требали да засучу рукаве и позабаве се тим проблемом, очигледно не раде ништа. Иако је БиХ само успутна станица за хиљаде избјеглица из Сирије, Пакистана и других земаља, агонија и њихова и домаћег становништва не пролази.
Мигранти напријед не могу јер их Европа не прима под своје окриље, а да се врате у земље из којих бјеже, не желе. Тако заглављени у БиХ праве нереде, проваљују у куће домаћег становништва, траже храну или уточиште да се згрију.
Неријетко се сукобљавају са домаћим становништвом, краду аутомобиле или другу имовину, а нису ријеткост ни њихови међусобни сукоби који завршавају трагично. Све то буди страх код домаћег становништва које се још није опоравило ни од посљедица рата, па са зебњом ишчекује сваки нови дан и у миру.
Већина надлежних у БиХ пере руке од миграната и прстом упиру у оне друге. Нико не жели да сагледа тај проблем на прави начин и предузме нешто конкретно како би домаће становништво било заштићено.
Мјесецима је жариште борбе с мигрантима било у Бихаћу, а потом су градске, а онда и кантоналне власти одлучиле да је најбоља опција да мигрантски камп саграде у српском селу Липа.
Србе чија су вјековна огњишта у Липи нико, наравно, није питао за мишљење. А не пита нико ни повратнике у осталим босанскопетровачким селима који даноноћно стрепе од избјеглица које данима и ноћима тумарају српским селима.
Ниједна локација у БиХ није погодна за смјештај миграната, јер ће они гдје год буду смјештени бити пријетња становништву тога краја. Нема те жице коју власт у БиХ може подигнути око кампа да оне који ни у најлуђим сновима нису жељели да остану ту задржи на једном мјесту.
Мигрантима који лутају западнокрајишким општинама циљ је улазак у Хрватску, а онда и у остале земље Европске уније и док не успију у својој намјери, неће одустати.
На онима који доносе одлуке у БиХ је да предузму све могуће мјере да сачувају домаће становништво и земљу и не дозволе да и у миру живимо у страху и неизвјесности, јер страха нам је свима већ одавно доста.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
