Страх са телевизијских екрана
Први пут у историји међусобних односа самосталних држава Хрватске и БиХ догодило се да је хрватска страна своју политику спрам БиХ очитовала службеним актом с највише адресе - заједничким документом предсједника државе Јосиповића и предсједнице Владе Јадранке Косор. Чињеница да њих двоје припадају супарничким политичко-идеолошким опцијама, том акту још додаје на снази.
Садржај ове платформе, као што се зна, изузетно је повољан и пријатељски за БиХ. Он заправо означава трећу фазу односа. Прва је Туђманова, а та је била изразито непријатељска. Друга фаза је Месићева, обиљежена декларативним али испразним пријатељством према Сарајеву, те и неким контрапродуктивним ефектима, посебно у продубљавању лоших односа између Бањалуке и Сарајева.
Јосиповић сада уводи потпуно нови однос: активно пријатељство и подршку БиХ на европском путу, без затварања очију пред неуралгичним питањем политичкога статуса Хрвата, али инсистирајући на његовом рјешавању у склопу интегралне демократске консолидације БиХ. Важна Јосиповићева новина је и модел нових односа сарадње и пријатељства између Загреба, Сарајева и Београда, што је са становишта БиХ управо од виталне важности.
Како се онда могло догодити да та платформа и Јосиповић лично у Сарајеву буду нападнути због непријатељства и непожељнога мијешања у унутрашње ствари БиХ, уз успоређивање ни мање ни више него с Туђманом, а сарадња Јосиповића и Бориса Тадића са злогласним договорима Милошевић - Туђман у Карађорђеву? И то баш од социјалдемократског лидера Лагумџије и њему наклоњених медија, прије свега Федералне телевизије и Ослобођења.
Лагумџијин став још је некако могуће објаснити као израз панике и губљења компаса због неуспјеха у састављању власти, у чему је ишао по помоћ и код истога Јосиповића, и још до јуче јој се надао. Aли ако је тако, онда се показује да је Лагумџији власт далеко изнад свих других интереса, јер је његов гест недржавнички, изразито штетан за БиХ и за међунационалне односе у њој.
За држање поменутих медија немогуће је наћи икакво рационално објашњење. Наиме, чак и ако јесу у Лагумџијиној политичкој орбити, елементарни налози професије морали би их наводити на самосталан приступ темама, на аналитичко-критички, корективни поступак од којега би преферирани политичар могао имати много више користи него од пропагандно-навијачког бјеснила. Оно је, нажалост, нарочито завладало у информативним програмима Федералне телевизије, па смо у јавном простору БиХ добили два подједнако диригована медијска центра - Додикову телевизију у Бањалуци и Лагумџијину у Сарајеву. A коментари и водитељске манипулације на Федералној телевизији већ вечерима подсјећају на најгоре прилоге пропагандно-хушкачких новинара и коментатора из ратних времена, уносећи зебњу и страх у домове својих претплатника. (Коментар преузет са Радија Слободна Европа)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
