Стоп
БиХ је специфична земља која никако не успијева да узме конце судбине у своје руке, а велики дио одговорности за то, уз домаће представнике, сносе и они које су на њену територију послале међународне снаге.
Иако је од завршетка рата прошло више од четврт вијека, три народа тешко долазе до договора, али су долазили онда када покажу довољно политичке воље и спремности да ову земљу, ма каква она била, усмјере на бољи пут, а који треба да буде одраз хтијења само народа са овог подручја.
Ситуација није лака. Проблема има на сваком кораку и то је несумњиво, али да појединци, посебно из ФБиХ, нису стално настојали да у миру добију оно што нису у рату и да су се сви држали онога што је договорено у Дејтону, били бисмо данас далеко од ове тачке, а не бисмо на њој стајали укопани годинама.
Бавили бисмо се више економијом, демографијом, европским интеграцијама те инфраструктуром и инвестицијама, а политички циљеви би били усмјерени ка томе да се на тим пољима постигну што бољи резултати и да у томе, кад је већ ту, имамо снажан вјетар у леђа међународне заједнице.
Реалност је, међутим, гора. Политика и инати доминирају, а остале ствари, по неком неписаном правилу, већ тону чекајући боље дане јер БиХ нема све конце у својим рукама. Јер се појединци из међународне заједнице играју и њоме и свим њеним народима, како им одговара и како им надођу идеје у одређеним ситуацијама. Њихова разна наметања годинама уназад редовно су распиривала ватру на овом брдовитом Балкану, надалеко познатом као буре барута. Сврставањем на једну од страна су прекрајали све и, условно речено, тјерали политичаре да дане проводе у свађама или потпуном муку умјесто да подстичу дијалог те европске и свјетске вриједности којих су им пуна уста. Истина, било је ту и позитивних вјетрова, али не онолико колико је требало, а посебно не више од оних који су изазивали праве елементарне непогоде.
Посљедња одлука високог представника само ће продужити невријеме и то је несумњиво. Једни ће славити, други се држати са стране колико могу, док ће трећи тражити начин да докажу да није био у праву. Да је, у овом случају, грдно погријешио и да ће у највећој мјери бити кривац за све блокаде које су већ евидентне и оне који би могле да услиједе.
БиХ је овим враћена на неки почетак. Овим потезом стављена је тачка и на све оно добро што је до сада тешком муком стечено, а нови почетак биће и тежак и изазован. Закомпликоваће се и бројни процеси у правосуђу, које је и до сада било рак-рана у БиХ, оскрнавити слобода говора и мишљења и ставити “стоп” у готово свим областима, а отворити опасан лов. Такав епилог није требао никоме, па чак ни у оваквој земљи каква је БиХ, а чију сувереност увијек наглашавају када о њој причају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
