Стоп бахатости на четири точка
“Погодили смо право у мету” вјероватно ће, као славодобитни коментар, писати у некој од фуснота уз извјештај Министарства унутрашњих послова о учинку нових десет “пресретача” на путевима широм Републике Српске.
Не само због просјека од 100 казни дневно, што је добро за пуњење буџета али поразно као чињеница да нас има баш толико много, већ и због хватања оних који су шампиони у спровођењу бахатости на четири точка. Један од десет пресретача је тако, у три мјесеца од кад је постављен, у једном случају регистровао прекорачење од чак 91 километар на сат изнад дозвољеног.
Нико не жели ни да помишља шта би се догодило да је том брзином пролазио поред школе или вртића.
Када чује за сличан податак, оно што свако здраворазуман највјероватније помисли, родитељ или не, најчешће се веже за мале казне и системско гледање кроз прсте бахатим возачима.
Рачунице ради, плаћање пенала је у реду као превенција, јер ако објединимо најмање прекршаје, казна од 300 марака пута 100 дневно, и то све помножено са 30 дана представља близу 100.000 марака мјесечно у републичкој каси. Наравно, ако се узме идеални сценарио у којем не плате сви у првих осам дана, уз 50 одсто попуста.
Ту не рачунамо и оне који, за казну до 1.000 марака, прекораче брзину од 30 километара на сат и више од дозвољеног.
Чак је и, у том случају, додјељивање казнених бодова, уз забрану управљања возилом на неколико мјесеци, добра превенција и неке, за тренутак неопрезне возаче, заиста може да просвијетли и едукује. Али за рекордере који редовно понављају прекршај, сложиће се многи, заиста нема помоћи.
У закону би требало да се воде под термином “изузеци” или “посебни случајеви” гдје би, сходно процјени надлежних и зависно од тежине прекршаја или броја поновљених тешких прекршаја, у одређеном тренутку били санкционисани строже од осталих.
Непостојећи члан који гласи “одузимање возачке дозволе за сва времена” не мора да звучи престрого и утопијски, нарочито ако се посматра из статистичког угла који мјери саобраћајне незгоде и број смртно страдалих.
Наравно да треба поштовати клаузулу која каже да свако заслужује шансу али ти и такви су је засигурно потрошили, и то више пута.
У том случају би “буквалисти” били најсрећнији јер, кад би могли да одлучују о “законској” судбини бахатих возача, сигурно би одлучивали по кратком поступку, уз паролу да волан није баш за свакога.+
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
