Што замрси ОХР…
Нова брука из Суда БиХ и пресуда којом су ратни господари живота и смрти у сарајевској општини Хаџићи са акцентом на логор “Силос”, осуђени на срамотних 60 година затвора поново је отворила низ питања у вези са радом тзв. правосудних институција БиХ, али и односом званичника Српске према њиховој погубној пракси.
Питања су шта треба да се догоди и какве вијести треба да дођу из тих тзв. правосудних институција са сједиштем у Сарајеву да би у Бањалуци и Републици Српској схватили да вијести којима ће бити задовољни више не треба да чекају?! До кад ће се лоше вијести из бивше касарне “Виктор Бубањ” дочекивати са огорчењем и истога дана испраћати уз вербалну осуду на сав глас и понеку псовку у себи?!
Зар наши политичари, што каже мој пријатељ Горан Д., “немају капитала испод појаса” да једном искрено лупе шаком од сто и кажу да је доста праксе по којој се Срби стално оптужују за злочин против човјечности, а злочинцима из друга два народа, прије свега бошњачке националности, упорно гледа кроз прсте и правном акробатиком избјегава да им се на терет ставе најтеже оптужбе?!
До кад ће квалификације “широки и систематски напад” и “удружени злочиначки подухват” бити резервисане искључиво за српске војнике, официре и цивилне команданте, док с друге стране такву квалификацију не могу да добију чак ни они који су систематски и удружено држали Србе заточене у логору “Силос” више од два мјесеца послије потписивања Дејтонског мировног споразума.
Више од 90 одсто од укупног броја Срба којима се суди пред Судом БиХ оптужени су управо за злочин против човјечности и они немају ништа од тога што политичари из ове или оне “српске” партије послије сваког новог таквог случаја или послије нове срамне пресуде попут оне са почетка овог текста, подеру гласне жице говорећи о “антисрпском карактеру Суда и Тужилаштва БиХ”. Они послије вербалне хајке из Бањалуке која траје док се не погасе камере и диктафони, самостално настављају борбу против институција које су формиране одлуком злогласног шефа ОХР-а Педија Ешдауна, а које сада треба да реформишу домаћи политичари у нечему што се зове структурални дијалог. А у којем главну ријеч воде министри правде РС, БиХ и Федерације БиХ Антон, Мато и Јосип.
Да не испадне малициозно, апсолутно никоме не смета што су сва тројица министара Хрвати, али проблем је што ни они не могу да се договоре, јер то што замрси ОХР не могу да одмрсе ни мудри Латини.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
