Стезање каиша

С обзиром на општу неликвидност, у тим настојањима тешко је избјећи куцање на врата ММФ-а. Из Вашингтона су, међутим, стигли добро познати услови садржани у ријечима - штедња и резови. Такав услов без алтернативе постављен је и пред власти у БиХ током преговора о новом аранжману.

Непобитно је да неће бити лако направити резове које тражи ММФ, тим прије што су они обухватили секторе у којима власт врло лако може да доспије на танак лед, попут пензијског и здравственог система, социјалних давања, субвенција... Ма колико поштивање тих услова било политички опасно, посебно ако се има у виду чињеница да се ближе избори, власти нису имале куд. Дефицити у буџетима довели су их пред свршен чин.

Иако је дуг лош друг, то не мора да значи да се из аранжмана са ММФ-ом не могу извући и корисне ствари. Ригорозни услови и нису тако лоши, јер ће допринијети завођењу реда у јавном сектору и спровођењу реформи у које се сви годинама куну. Кад смо већ дошли у позицију да властитим новцем не можемо закрпити све рупе, много је безболније обавезати се унапријед на штедњу у појединим секторима него се коцкати без аранжмана са ММФ-ом и довести у питање цијели систем.

Због тога власти морају да стану иза сваког слова које су написале у писму намјере упућеном ММФ-у. Са истом озбиљношћу морају да се прихвате и управе фондова који су дошли под нож, јер је и њима у интересу да избјегну крупније потресе.

Једноставним ријечима, ова земља и сви њени нивои власти који су принуђени да слиједе захтјеве ММФ-а морају да докажу да су одлучни у борби да преброде кризу. Пут ка томе неће бити лак, али се њиме мора ићи. Тај пут биће узалудан једино ако новац буде потрошен без плана. У том случају за двије године неизбјежно је поновно куцање на врата ММФ-а. То је опасност која вреба, јер и лаици знају да се дуг не враћа дугом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.