Стечајеви

Предузећа очигледно убрзано пропадају, а с друге стране, остају ненаплаћена милионска потраживања, од којих тек понека марка заврши у буџету.

Разлог је јасан: већина фирми када у њих уђу стечајни управници у толикој мјери буде девастирана да се просто нема шта ни наплатити.

На тај начин се и набрало више од 300 милиона КМ од којих вјероватно нико неће видјети ни марку. Осим разни мешетара који укопали немали број предузећа, привреду довели у позицију у каквој јесте, а покрадени новац троше ко зна гдје.

Узалуд стечајни управници вапе да се стечајеви на вријеме покрећу, а не да се чека да имовина дужника буде распродата и уништена.

С друге стране, очигледан је проблем у наплати потраживања, а привредници сумњају да постоје двоструки аршини.

Иако не споре да и у њиховим редовима има оних који на све начине бјеже од измиривања обавеза према држави, прстом све више упиру у јавни сектор за које кажу да им се врло често "прогледа кроз прсте".

Очигледно је да криваца има на све стране и због тога треба што прије подвући црту и стати у крај и једнима и другима.

Пореска управа мора да пронађе рјешења како да побољша наплату обавеза, била то приватна или јавна предузећа, јер се ниједна марка не смије испустити.

Дуг је дуг, и ту не би требало да буде разлике. Милиони марака који нису и не могу да буду наплаћени опомена су за све институције.

Ако се надлежни органи више не ангажују, пљачка и уништавања предузећа ће се наставити, а највеће посљедице сносиће буџет из којег ће сваког мјесеца да цуре милиони марака. У вријеме кризе, то ниједна земља не би смјела да допусти.

Очигледно је да привреди Српске хитно треба ињекција, а с које стране ће она доћи више и није толико битно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.