Стечајеви

Ведрана Кулага Симић

Иако је питање стечајева веома комплексно, не треба бити неки експерт па да се не примијети колико је лоша ситуација када је ријеч о стечајној политици у РС.

Слику стечајних поступака, њихових (не)ефеката и пробијених рокова дала је и Главна служба за ревизију јавног сектора РС.

Ревизори су рекли кратко и јасно: окончани стечајни поступци нису испунили задате циљеве, потраживања су милионска, на исход се чека и до седам година, а књиговодствене и процијењене вриједности предузећа нису у истој равни.

И шта се може очекивати и како се надати изласку из проблема ако "на столу" имамо наведене чињенице?

Ревизија учинка је потврдила оно на шта су годинама уназад упозоравали они којима су стечајеви "висјели" дан и ноћ над главом. Оно што је свакако поражавајућа чињеница јесте да је тек сваки педесети стечајни поступак завршен реорганизацијом, док се сваки четврти поступак закључи продајом имовине стечајног дужника. Чак три четвртине стечајних поступака не покреће се у законском року од дана настанка платежне неспособности, чиме се пропушта прилика да се сачувају средства предузећа, што је предуслов већег степена намирења повјерилаца. Јер повјериоци сада наплаћују мање од једне петине својих потраживања, а три највећа повјериоца из јавног сектора у стечајним поступцима су Пореска управа, Фонд пензијско-инвалидског осигурања и Фонд здравственог осигурања РС.

Степен наплате ових повјерилаца износи тек око десет одсто пријављених потраживања, а свакоме је јасно шта то значи.

Да не говоримо о неријешеним имовинско-правним односима, неуспјешним лицитацијама... А радници за то вријеме остају на улицама и са транспарентима у рукама чекају годину, двије, пет... и надају се бољим данима и помоћи.

Међутим, да би се помогло и овај проблем ријешио, мора се знати све. Од почетка до краја, а то је у Српској знатно отежано, јер нема потпуне анализе о резултатима стечајева као ни јединствених и свеобухватних података о степену намирења повјерилаца и губицима по окончаним стечајним поступцима.

У овој области паушалне оцјене и процјене никоме не помажу, само незахвално одмажу.

Надлежни, међу којима и Влада РС, морају да "засучу" рукаве и да се озбиљно позабаве стечајном проблематиком јер резултати су поражавајући, прогнозе неизвјесне, а крај непредвидив. Показало се да није довољно само ублажавати негативне посљедице већ је неопходно усмјерити се на остварење циљева и на отклањање узрока. Зато се, ваљда и каже "боље спријечити, него лијечити".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана