Стечајеви и ликвидације

У тој борби углавном губе, па су све рјеђи они који на крају изборе успјешно пословање. Да је тако, показује и податак да је чак 110 предузећа у 2016. години завршило у стечају, а дупло више у ликвидацији, тачније њих 225.

Сасвим је сигурно да је огроман број радника који су са одласком ових предузећа у стечај или ликвидацију изгубили битку за своје радно мјесто и редовна мјесечна примања.

На крају су препуштени проналаску новог посла и нади да када и нађу запослење, њихова нова фирма неће бити доведена на ивицу провалије.

Очигледно је да се већина предузећа, али и њихових запослених налази у зачараном кругу из којег не виде излаз.

Још већи је проблем то што надлежни не доприносе борби предузећа за опстанак на тржишту и изналажењу нових тржишта и могућности. А, нема сумње да требају.

Јер иза угашених предузећа остају углавном огромна дуговања, која РС никада не може наплатити. Та дуговања углавном завршавају на отписној листи. 

Велики је проблем и то што на тржишту има и оних фирми које намјерно праве дуговања, појединци се обогате и након тога стављају катанац на браву.

Јасно је да криваца има и са једне и друге стране. Власти треба да помогну привредницима да опстану на тржишту и освајају нове земље и тиме запошљавају већи број радника кроз смањење пореза и доприноса, давањем подстицаја заслужнима али и кажњавањем несавјесних.

С друге стране, све фирме треба да буду одговорне, односно њихови власници не треба да их оснивају само с циљем гомилања дуговања и богаћења.

На крају је сасвим јасно да треба поштено засукати рукаве и почети са поспремањем у овој области.

Све док не почне темељно поспремање, предузећа ће тонути, а дуговања према Српској ће се гомилати.

А јасно је да више нема времена за чекање!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.