Стечај

Још је алармантније то што је од почетка године у стечај отишло 120 фирми.

Највише отворених стечајева, њих 111, евидентирано је на подручју које покрива Окружни привредни суд у Бањалуци, док се најмање стечајних поступака води пред Окружним привредним судом Добој, укупно 32.

Да ли због лошег управљања, немогућности наплате сопствених потраживања, повећања стопа пореза и доприноса или нечег десетог, чињеница је да се све већи број предузећа у Српској бори за опстанак, а ако је судити према овим показатељима, све је више оних који ту битку губе или су је већ изгубили.

Поставља се питање да ли је стечај једино рјешење или би сви заједно, од привредника и власти РС, па до радника требало да теже неком бољем рјешењу?

Отварање стечаја у предузећу аутоматски значи и отказ свим радницима који су ту били запослени. То, наравно, за собом повлачи и повећање стопе незапослености, а утиче и на даље урушавање ионако лоших економских прилика у земљи.

Гдје су у свему овоме радници и ко брине бригу о њима, питање је на које је мало теже пронаћи одговор.

Тачно је да Влада РС издваја новац за збрињавање радника који у процесу стечаја остану без посла, али је питање како и у таквој ситуацији радници који су остали без посла успијевају да издржавају своје породице или, једноставно, да преживе.

С друге стране, свједоци смо чињенице да су и сами радници у неким случајевима иницирали покретање стечаја у предузећима, желећи на тај начин да се заштите од којекаквих послодаваца којима, у суштини, циљ и није био да предузеће нормално послује, већ да се из њега извуче "све што ваља" па да се онда угаси.

У сваком случају, број са почетка текста није нимало охрабрујући. Aко се нешто у скорије вријеме не поправи, питање је колико ће остати оних предузећа која су способна да све своје обавезе измирују на вријеме, јер чињеница је да се све већи број њих бори са проблемом ликвидности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.