Ставови Српске
Република Српска, њене званичне институције и представници, у посљедњих петнаестак дана показали су своју политичку зрелост и одлучност.
Показали су и то да је прошло вријеме слијепом покоравању захтјевима високог представника у БиХ, био он у праву или не.
Након ултиматума који им је крајем маја поставио високи представник у БиХ Валентин Инцко, тражећи да пониште усвојене Закључке о ефектима преноса надлежности са РС на БиХ, одлучно су стали иза својих одлука и ставова.
Остали су досљедни мишљењу које је у Скупштини усагласило и подржало 65 посланика, а коме су се противила само четири Бошњака, а то је да се надлежности Републике Српске не могу преносити мимо реда и закона и мимо одобрења НСРС.
У неколико наврата су истакли и да тиме нису прекршили Устав БиХ и Дејтон.
Одлучност и увјереност у своје ставове показали су и позивом Инцку да дође у НСРС и изложи своје аргументе за поништавање Закључака и да саслуша њихове.
Република Српска својим упорним инсистирањем на томе да усвојени Закључци нису противуставни није изазивала и пркосила високом представнику.
Она је само бранила легитимитет и достојанство своје Народне скупштине и представника народа који сједе у њој.
Политичку озбиљност Српска је показала и настојањима да се страсти смире и да се са високим представником и OHR-ом аргументовано разговара, договори и избјегну репресивне мјере.
То што је политичко Сарајево, посредством својих медија, упорно подгријавало атмосферу, није добра донијело ни њима ни Српској.
Похвално је и то што су шефови парламентарних политичких партија до посљедњег момента били сложни да би сачували легитимитет и одлуке Народне скупштине као највишег законодавног тијела Српске, мада се у једном моменту чинило да поједине опозиционе странке силно желе да искористе ситуацију и тензије између Српске и OHR-а како би испровоцирали употребу бонских овлашћења против оних који им одавно сметају на власти.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
