Статистике, удружења и сузе
Ни 18 година послије почетка рата у БиХ не престаје рат бројкама мртвих са једне, друге и треће стране, али ни рат оних који су се на различите начине укључили у процесе трагања за онима који су се у бескрајној шуми бројки погинулих и несталих изгубили и за кости им се не зна годинама.
Из силних статистика које су изречене са различитих адреса које су се бавиле овим проблемом израња прича једног оца који тражи макар једну кост свога сина како би над њом могао да плаче и да га не слуђују приче једних и других о томе како ће му баш они помоћи.
Вели да је годину послије нестанка свога јединца могао и да прогута причу како је рано да се говори о томе гдје му је син нестао, али да је 18 година превише да се било какво оправдање нађе. За 18 година измијенило се небројено удружења и институција које су уцвијељеном оцу обећавале да ће му пронаћи дијете и све понаособ на овај или онај начин зарађивале на његовој муци.
На свему овоме зарађивали су се политички и сваки други поени, темељиле кандидатуре и правили пројекти, отварали жиро-рачуни и вртјеле паре. И сви они који су сабирали поене и трошили новац тврдили су оцу који их не види од плача да више неће морати чекати прољеће да неко крене да копа по беспућима на којима би могао пронаћи сина.
И тако пуних 18 година. Таквих попут неутјешног оца који не зна гдје су му синовљеве кости у БиХ је око 30 хиљада, који не знају коме да се обрате да би им пронашли мртве, олакшали муку и помогли им макар толико да могу плакати само на једном мјесту.
Испред спомен-костурнице стали су представници једног удружења које тражи нестале и каже да више неће сарађивати са Институтом за нестала лица, а испред друге канцеларије у истом граду други који су добили доказе да су кости својих најмилијих пронашли. И једни и други су пред јавност истурили "важне људе" који су казали у име њих како су они битни, а да други нису и да други не треба да се баве послом који ће помоћи уцвијељеном оцу да пронађе сина.
И све то у земљи у којој је већ 18 година нечија смрт и нестанак постао бизнис као и сваки други.
Очито је, дакле, да је БиХ постала земља коју је логика давно напустила, земља у којој се мртвима тргује на најбезочнији начин, земља у којој се мртви и нестали узимају као најјачи адути и у којој је већ одавно постало понижавајуће и умријети.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
