Стара слава
Предсједник Српске демократске странке Мирко Шаровић послије сједнице Предсједништва ове странке, одржане средином ове седмице, изненадио је јавност изјавом да ће СДС на новембарским локалним изборима имати своје кандидате за начелнике и градоначелнике у 25 локалних заједница у Српској, те још осам заједничких коалиционих кандидата.
Да су новинари нетачно или неспретно пренијели Шаровићеву изјаву вјероватно би услиједио захтјев за исправком, али како тога није било остаје чуђење над чињеницом да некада најјача странка у Српској у скоро пола општина и градова неће имати кандидате за челне функције. Додатно чуђење изазива то што је СДС 2012. освојио чак 34 начелничка мјеста у Српској, па је оправдано питање како је послије свега осам година дошао у ситуацију да сада нема ни толико кандидата, а камоли побједника?!
Елем, опозициони статус на републичком нивоу који траје од прилично далеког марта 2006. године оставио је дубоке посљедице по функционисање СДС-а и представља свакако један од основних разлога за растакање ове странке. Упркос томе што је ова странка држала или још увијек држи локалну власт у појединим општинама, (али више ни у једном граду), као и то што је вршила власт на нивоу БиХ од 2014. па до краја прошле године, чињеница је да бирачи у Српској као своју власт доживљавају само њене институције, њеног предсједника, Владу, Народну скупштину и њима потчињене институције.
А функционери СДС-а на три најважније функције у Српској, као ни на нижим нивоима власти, нису били од општих избора у октобру 2006. године, дакле скоро пуних 14 година. Жеља за влашћу је просто у људској природи, а пошто морал и политика никако нису у коалицији, јасно је зашто некада најјача странка одавно личи на брод који тоне и који сви напуштају.
Други и једнако значајан разлог лежи у томе што су од 16 начелника и градоначелника ове странке који су на те функције дошли прије четири године, њих тројица и то прилично моћних и утицајних, напустила странку и пришла или прешла у редове СНСД-а, а од преосталих 14, њих 13 су поново кандидати за начелнике. То значи да млади људи или не могу да дођу до значајних позиција у СДС-у или да напуштају СДС. Никаква срећа СДС-у није ако се тјеши да по томе дијели судбину Републике Српске, јер треба да погледа у супротни табор и види да су неки дугогодишњи начелници СНСД-а изгубили трку за кандидатуру пред млађим кадровима или како кажу у овој странци - новом енергијом.
Али прави одговор на питање када је почео суноврат странке која је 12. јула прославила 30 рођендан сликовито је дао један њен бивши функционер.
“Онда када је престала да буде Српска демократска странка, а постала СДС!” Можда дјелује неразумљиво, али је свима јасно шта је хтио да каже.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
