Stand by
Компаније за превоз робе и путника у Српској неко вријеме могу да одахну.
Масовни одлив возача, од којег су страховали, за сада је на станд бџ режиму јер се испоставило да Њемачка још не признаје возачке дозволе за све категорије стечене у БиХ иако се причало да ће од 1. августа почети примјена те одлуке коју је тамошња влада донијела још прољетос.
И на срећу да је тако. Бар још неко вријеме. Јер ће та одлука, ако је судити по ријечима домаће струке, елиминисати све баријере на путу до Њемачке. Очекују да ће, кад започне примјена одлуке, нашу земљу напустити на стотине возача камиона и аутобуса, којих је већ неко вријеме мањак и на домаћем тржишту рада.
За воланом аутобуса све чешће се могу видјети пензионери, а недостатак кадра у тој бранши разлог је бројних обука за преквалификацију које, истини за вољу, и не дају најбоље резултате. Превозници тврде да младићи који се преквалификују, након што стекну потребна звања и искуство, махом одлазе у иностране компаније које нуде далеко веће плате, али и боље услове рада.
А будући да Њемачкој, по процјенама, недостаје око 30.000 професионалних возача, домаћи превозници сматрају да је питање седмице или мјесеца када ће та земља Европске уније почети да признаје возачке дозволе из БиХ за све категорије. А када се то деси, увјерени су да ће се црне слутње обистинити и да ће у Српској и Федерацији БиХ остати да раде само они који су загазили у седму деценију живота и чекају пензију.
Мада, они који истински желе да оду, то могу и сада учинити на врло једноставан начин. Довољно је само да возачку дозволу стечену у БиХ замијене за ону у Србији и даље су им сва врата отворена.
Управо због тих могућности и све једноставнијих процедура недостатак возача, али и радника других занимања све је алармантнији проблем. Готово да нема привредне гране која не кубури с мањком радника, што је опет посљедица скромних плата, али и непоштовања права радника.
Нажалост, послодавци у Српској никако да се дозову памети. Ни хроничан недостатак радника, који одржавају њихове бизнисе у животу и зарађују им огроман новац, није их натјерао да поштују закон. Велики број послодаваца не уплаћује порезе и доприносе за раднике, ускративши им тако право на лијечење, и то за исте оне запослене којима исплаћују минималац на рачун, а остало у коверти. То радницима ускраћује кредитну способност, а самим тим и могућност стицања крова над главом. Када се томе дода и чињеница да дио радника ради на црно, без уговора, јасно је да људи одлазе јер морају, а не зато што је то тренд или жеља. И зато и треба да оду, и оставе пустош за собом, и у фирми и у земљи. Држава, умјесто да води рачуна о грађанима, допушта неколицини да крши све могуће прописе, угрожавајући тако раднике, али и своју касу. Небрига и мањак жеље да буду кажњени одговорни кад-тад ће натјерати све “преко гране”, сад је питање само ко колико може да трпи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
