Шта то бјеше право радника
Ниједан акт који штити радничка права не добије олако зелено свјетло. То није случај са законима и актима који дефинишу повластице и примања домаћих власти и њихових поданика. Тада експресно буду усвојена сва акта којима је то прописано.
То искуство никако се не може примијенити на акта која треба да штите радничку класу. То се види и из примјера измјена Закона о раду, на којем се ради већ двије године. Измјене, које би требало да колико-толико побољшају положај радника никако да угледају свјетло дана. И не зна се када ће. Процјене су да би све процедуре које воде ка томе требало да буду завршене до септембра. Али остаје да видимо хоће ли то бити тако. Не би нас ни изненадило да појединци, јер им тако одговара, пролонгирају да се на измјенама и допунама ради још коју годину.
У, међувремену, док се на то чека појединци настављају да срозавају радничка права до самог дна. Они су већ закуцали то дно и немају куда даље. Понестаје им идеја како даље и на које све начине да злоупотребљавају и искоришћавају раднике.
Због свега тога имамо то што имамо. Одлазак свих оних који могу са ових простора. Плате никакве у већини предузећа, а права радника више нико и не спомиње. И онда се на крају, послодавци, у чуду питају како да нађу радника и како то да их је све мање. Рецепт за то је једноставан. Плати и поштуј запосленог и имаћеш задовољног радника, који ће донијети профит. Мали број таквих послодаваца је на домаћем тржишту. Њих угушише и они који свакодневно само искориштавају радника, дају му минималац или мање и од тога, а заузврат очекују да тај исти радник ради прековремено те да трпи и ћути. У супротном слиједи реченица: Иди ако ти се не свиђа”. Сада је већ све мање тих реченица, јер и сам “газда” зна да на тржишту мањка оних које искоришћавају. Отјерала их је, највећим дијелом, управо та пракса несавјесних послодаваца, која има један циљ - екстра богаћење на рачун радничких леђа.
Проблем је и што већину аката и закона који су на снази немилице крше несавјесни појединци. Гледа им се кроз прсте, како од стране надлежних контролних институција, тако и од оних који воде ову земљу. Они могу све, крупни су и блиски власти док они ситни буду експресно кажњени и за најмањи пропуст који имају у раду.
Шта након свега можемо очекивати? Одговор је јасан. Ништа. Већ годинама се обећава да ће бити боље, да ће сви подједнако бити третирани, да права радника морају бити поштована и милион других обећања. И након свих тих реченица и сервираних обећања, ништа се није промијенило. И неће. Као што неће ускоро бити усвојене измјене Закона о раду који колико-толико гарантује поштовање радничких права.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
