Шта смо научили?
Иако смо се надали и силно прижељкивали да ће крај прошле године бити уједно крај прве и посљедње године у знаку вируса корона, све наде пале су у воду у новогодишњој ноћи, а посљедњих дана “ковид 19” и његови сојеви су поново ударили јако. Прејако.
Поново смо, у одређеној мјери, под кључем. Никоме то није драго, јер трпе сви, али, изгледа, није било другог начина да се стане у крај новом таласу, иако имамо искуства и одређене количине вакцина против ове пошасти.
Болнице су поново затрпане. Медицинари не знају, како се каже, ни да ли су дошли или пошли. За главу се хватају многи наши суграђани којима је сада вријеме за редовне контроле због бољки са којима живе мјесецима, а сваки дан сви заједно бројимо колико је знаних и незнаних позитивно и колико се бори за сваки дах. За живот.
С друге стране, иако је непојмљиво, још има оних који вјерују да је све ово и даље лаж, завјера и чврсто одбијају да носе маске, дезинфикују просторије у којима бораве, радна мјеста која још имају, и одрекну се провода и журки. И даље проклињу све који се боре за животе и упорно понављају да су мјере само код нас, а не виде ни милиметар даље од својих дворишта.
На пуну одговорност се позива пуну једну годину. На озбиљност ситуација се указује пуну годину, као и на надљудске напоре љекара и осталог особља да, са оним с чим располажемо, успију сачувати што више живота. Не само оних којима је корона резервисала смјештај на клиникама и болницама, већ и оних других. Јер нико никада није рекао да су све остале болести нестале.
Њих “ковид 19” није зауставио, већ им је дао нови вјетар у леђа.
Сваки дан поново имамо на стотине заражених и готово свако од њих је још један потенцијални пацијент за кисеоник, за респиратор. Сваки дан губимо суграђане. За разлику од прошлог марта, када смо можда имали право да у ово све сумњамо јер нисмо имали познати примјер неког обољелог, на то одавно немамо право. Јер сада готово да нема особе која не зна некога коме је стигло обавјештење о позитивном налазу на “ковид” и која не зна некога ко се, нажалост, није изборио. Некога ко је постао дио црне статистике.
Закључани ћемо, по свему судећи, остати још неко вријеме. И то не само ми, већ и далеко развијеније европске земље. Још ова борба човјечанства није завршена, а додатни, велики проблем је веома спора дистрибуција вакцина.
Видљив је и јак отпор дијела популације према вакцинама. То је разумљиво јер је ријеч о новим вакцинама које до сада нису биле на списку оних које и редовно, у зависности од година старости, примамо.
Опрез и одговорност морамо вратити и одржати на највишем нивоу да би у што скорије вријеме коначно доживјели повратак у стару нормалност. Да се не бојимо оних који кихну, да не скачемо због повишене температуре и помисли да је у питању корона те да коначно маске и дистанцу спакујемо са „ковидом” и заједно их пошаљемо у неповратну прошлост.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
