Шта радници славе?
Излетишта широм Републике Српске врвјела су за 1. мај, како од радника, тако и младих, дјеце, али и старих... Славило се, како у природи тако и у кафани. Нема да мањка, посебно не код нас, када је ријеч о ићу и пићу.
Само, шта се славило? Шта смо то успјели да изборимо на пољу радничких права на домаћем тржишту? Ишта? Одговор је јасан, нисмо ништа.
Ништа се није промијенило, како у годину иза нас, тако ни у односу на све претходне. И даље су нам радничка права пољуљана и посљедња су рупа на свирали код оних који доносе прописе и законе, односно ударају темељ по питању закона који се односе на запослене.
У овом времену, годину иза нас, радничка права могла су бити само додатно угрожен, односно даље су тонула ка дну. Сва дешавања у вези са инфлацијом, која потресају тржиште већ више од годину, само су отворила неке нове канале за разне малверзације и даље тоњење онога што називамо радничка права.
Шта су на мосту добили, то су, нема сумње, на ћуприји радници и изгубили. Јер мало је на домаћем тржишту оних послодавца који су набацили на плату због инфлације, а да за узврат нису то приговорили или од радника тражили да то папрено одради и да пробије све могуће радне норме.
О правима радника код нас се прича, наравно, уобичајено пред изборе, обећава се мед и млијеко, али их надлежни спомену у салви честитки радницима пред тај 1. мај, Празник рада.
Та два таласа славе и хваљења радника буду заборављена већ сутрадан, односно када прођу избори и 1. мај. Након тога радници се хватају за главу, односно за новчаник и пребиру шта је остало од сиће до идуће милостиње од послодаваца. Мало код кога је остало онолико новца да се може приуштити пристојан живот, односно храна.
И ми славимо ли славимо, мирис роштиља шири се из сваког дворишта, музика трешти на све стране, док у појединим европским државама за тек мало кршење права радници излазе на улице и дижу свој глас да то није добро и није у реду. Не допуштају да оно што је изграђено на пољу њихових права буде скрнављено.
Код нас стање уобичајено. Редовно радници славе изгледа што су добили два дана слободно, а неки су остали ускраћени и за то. Нису ријетки ни они што су добили слободно, је л' ето празник је рада, али ће то празновање морати да одраде и надокнаде у току мјесеца. Викендом или остајањем на послу након осмочасовног радног времена.
Тама над радничким правима на домаћем тржишту никако да се разиђе. Радници, ваљда, већ навикли на то, сматрају да је то и и уобичајено, редовно стање.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
