Шта једемо?
Домаће тржиште одувијек је било подложно увозу свих оних производа које нико други неће. Односно, све оно што би тамо негдје завршило у контејнеру просљеђивано се и сервирано домаћем тржишту, једноставније речено, нашим грађанима.
Таква пракса спољнотрговинске размјене, односно сервирања хране нашим грађанима траје већ дуже и нема сумње да неће бити прекинута. Можда је мало утањио тај пласман сумњивих производа, али је и даље присутан на домаћем тржишту.
Тиквице, мркве, мандарине, житарице су само неки од неисправних производа који су покушани потурити домаћем становништву у овој години, а за које је инспекција утврдила да су неисправни.
Питање је колико је такве хране, пуне пестицида те других хемикалија, завршило на домаћој трпези јер инспектори сигурно нису успјели пречешљали све пошиљке које нам је пласирало иностранство.
Сумњиво млијеко, али и месо претходних година доминирали су на трпези. Имали смо разне афере које су се односиле на увоз никакве хране на домаће тржиште, од трулог меса из Бразила па надаље. И данас имамо све то, само што сада није ријеч о месу, већ углавном о поврћу.
Ко зна шта ћемо све имати до краја године? Или идуће? Једно је сигурно, неће мањкати обавјештења инспекције да нам је покушано сервирати нешто што је у неким тамо земљама требало да заврши ни мање ни више него у контејнеру.
Поред тога, свакодневно се сусрећемо и са оним производима на рафовима којима је одавно истекао рок, непотпуне декларације или је уопште нема, а не недостаје ни инсеката међу рафовима. Дакле, има свега. И папрено кошта.
Док купујемо такве производе, оне домаће, који су сигурно квалитетнији, гурамо у страну. Никако да добију заслужено мјесто међу изложеним гајбама воћа и поврћа, али и на рафовима.
Шта је разлог свему? Кажу, домаћи производи нису конкурентни на тржишту, а толико новца улажемо у област пољопривреде. Милиони сваке године, који се испоруче пољопривредницима, расту. Очигледно је да су ефекти свега невидљиви, јер мало је оних производа који су родили на домаћим њивама међу свим оним изложеним гајбама воћа и поврћа. Или је нешто друго? Можда елементарне непогоде?
Једно је јасно. Изостаје права заштита домаће производње и потрошача. И све док будемо давали примат увозном и у страну гурали оно што је родило на нашој њиви, имаћемо оно што имамо сада, трговински дефицит, који се мјери милијардама марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
