Шта је сљедеће?
Правосуђе БиХ је оправдано на мети сталних и озбиљних критика, посебно када је у питању однос према предметима ратних злочина почињених на овом подручју деведесетих година прошлог вијека и онима који су изашли из рата крвавих руку.
Српски представници на бази чињеница и искуства непрестано указују на то да, од самог почетка, у пракси царују двоструки аршини и да у правосуђу постоје “правде”, а не правда. А све зависи од тога ко сједи на оптуженичкој клупи. Да ли се суди Србину, Хрвату или Бошњаку.
Иако, додуше само у нормалним и правичним државама одлуке правосуђа не би требало коментарисати већ спроводити, пресуда према којој је бивши командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин осуђен у другостепеном поступку на осам година затвора због ратних злочина над Србима у Возући и Завидовићима, дигла је на ноге Српску. Мало је оних који су знали за звјерства тих дана 1995. године на том подручју којима пресуда није вратила пред очи слике одсјечених српских глава и задовољних лица њихових кољача. Али је, изгледа, далеко мање оних који сматрају да су тада, над српским војницима и цивилима, почињени злочини који заслужују већу казну. Јер, ипак, су у питању српске главе.
А онда је услиједио нови шок. Сакиб Махмуљин није иза решетака, а чак ни у Суду БиХ до јуче, иако је правоснажна пресуда изречена крајем априла ове године, нису знали гдје се и којим поводом налази. Или барем то нису јавно саопштили што је само додатно подгријало страхове да неко свјесно ратном злочинцу помаже да одгоди и одгађа одлазак на одслужење изречене казне.
Махмуљин је наводно отишао на лијечење у Турску, а може бити и да ужива у неком од тамошњих комплекса уз обале док породице убијених не могу да се помире са срамотном пресудом од осам година за неколико десетина глава које су, без трептаја, одсјечене.
За злочине у Возући и Завидовићима нема ријечи. Тамо је човјек урадио што звијер не би, а правосуђе је оцијенило да то заслужује такву казну те да је, изгледа, и у реду да пресуђени Махмуљин може у затвор када и ако буде за то спреман.
С правом се сада може поставити питање - шта је сљедеће? Да ли ће све бити опроштено, пуштено низ воду да иде докле иде? Да ли ће бити објелодањен нови разлог или унапријед договорени план да Махмуљин остане што дуже на слободи?
У рату који је остао иза нас и који, надајмо се, никада више неће “оживјети” било је злочина на све три стране, али послије, у миру, није било и још нема исте правде за жртве на свим странама. Србима су, по аутоматизму, стизале драконске казне а другима мизерне, осим ако нису пуштани на слободу. И гдје је ту правда, осим што се назире у ријечју “правосуђе”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
