Шта је сљедеће?
“Беспослен поп и јариће крсти”. Овом народном пословицом најлакше је описати апелацију делегата СДА у Вијећу народа Републике Српске упућену Уставном суду БиХ којом траже оцјену уставности два члана Закона о републичкој управи или конкретно оцјену уставности назива и надлежности Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске.
Јесте да је непотребно трошити ријечи на то колико је бесмислена апелација, али послије низа сличних потеза делегата Бакира Изетбеговића и упућивања разних апелација које су прихватала и оцјењивала оправданим тројица страних и двоје бошњачких судија и бивших високих функционера његове странке, озбиљно питање је да ли ће стране и бошњачке судије и овај пут показати отворену пристрасност и уважити бесмислену апелацију. Да Мирсад Ћеман и Сеада Палаврић хоће, не треба ни сумњати, али ако троје страних судија пљуну на своју професију и поново политику ставе изнад права, онда ће бити крајње вријеме и одсудни тренутак за активирање приче “РС егзит”.
Појашњења ради, надлежности Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу РС које оспоравају делегати СДА, између осталог, су остваривање координације републичких органа управе у спровођењу активности из области европских интеграција у складу са републичким прописима, затим координација усклађивања републичког законодавства са прописима Европске уније и праксом и стандардима Савјета Европе, потом учешће у изради нормативних аката у циљу њиховог усклађивања са прописима ЕУ и праксом и стандардима СЕ, стручна подршка републичким органима управе и другим републичким институцијама и координација њиховог учешћа у процесу усклађивања законодавства, те координација активности у вези са израдом извјештаја и других докумената који се односе на испуњавање обавеза институција Републике у вези са чланством БиХ у међународним организацијама.
Дакле, потпуним правним лаицима је кристално јасно да нема апсолутно ништа спорно и да се не задире у надлежности БиХ у коју се заклињу апеланти. Уосталом, Клуб Бошњака у Вијећу народа РС није оспорио избор Владе Радована Вишковића у децембру 2018. године, па је ново питање зашто им је сада спорно оно што им није сметало тада. Или је накнадна памет или се уздају у пристрасност Уставног суда БиХ или је буквално у питању пословица са почетка овог текста, па у намјери да у јавности покажу како нешто као раде подносе бесмислене апелације.
Ако је ово треће, а све су прилике, не смијем ни помислити шта би могло бити сљедеће, поготово што је народ лијепо рекао “докон ум, ђавоље игралиште”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
