Шта ЕУ значи Србији
Независно од добијања датума, српска политичка елита озбиљно греши када на чланство у ЕУ гледа као на обећану земљу. ЕУ је данас у дубокој кризи, која није само економска и финансијска него и институционална.
Нико још не може да каже како ће, и колико успешно, та институционална криза бити решена. Још мање се зна о импликацијама тог решења за мање и сиромашније земље чланице, а поготово за земље као што је Србија, које од чланства (ако га уопште буде) дели бар десет до 15 година.
С толико питања на која се не зна одговор, здрав разум и елементарна опрезност налагали би одређену дозу евроскептицизма, чак и да нема разлога који јасно говоре да Србију на "европском путу" не чека ништа добро. Тих разлога, нажалост, има на претек. Време када је "улазак у европску породицу" доносио знатне предности мањим земљама (Данској и Ирској 1973, Грчкој 1981, Португалији 1986, итд) одавно је прошло. ЕУ данас има врло тврд став према економским невољама својих сиромашнијих чланица, и ту је пример Грчке и Бугарске врло поучан за Србију. Да се Србија данас налази у ЕУ, њени грађани делили би судбину Грка и Бугара: патњама и социјалним безнађем плаћали би за неодговорно понашање свог корумпираног и неспособног режима. Бржи долазак до "бољег живота" уз помоћ ЕУ за Србе је, као и за друге, можда још био остварив пре 15 или 20 година, али данас је то илузија.
Овим општим разлозима за евроскептицизам морају се додати они који се тичу само Србије. Европске земље су, заједно са САД, 1999. године Србији силом оружја отеле део територије на којем је, уз њихову подршку, 2008. проглашена независна држава. Треба бити слеп па не видети да од тог тренутка ЕУ од Србије жели само једно: да самопроглашено Косово прихвати као "суседну државу", одричући се и територије и Срба са КиМ (осуђених да постану "грађани Косова"), и природних богатстава, и привредне инфраструктуре, па и духовно најважнијих манастира (који се, као Дечани и Грачаница, проглашавају "косовском културном баштином"). Србија је већ прилично одмакла на овом жалосном путу "испуњавања европских услова", али то неће бити све.
Државу која не поштује себе и свесно крши сопствени Устав, не поштују ни други, и зато се ствари неће завршити на Косову: биће нових "европских услова" везаних за Војводину, Санџак, окретање леђа Републици Српској, итд. Једино што у томе здрав разум не разуме, то је зашто се мисли да творци такве политике могу бити пријатељи Србије и заиста желети да је једнога дана виде као равноправну чланицу своје заједнице држава. (Данас.рс)
Леон Којен, професор Филозофског факултета у Београду
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
