Српске жртве нико не види
Муслиманске снаге из Сребренице, којима је командовао Насер Орић, од маја 1992. до љета 1995. године, убиле су 3.267 Срба у селима на подручју Бирча и средњег Подриња.
Становништво на тим просторима памтиће крваве походе јединица Aрмије РБиХ на српска села, која су редом пљачкана и паљена, и у којима су убијани старци, жене и дјеца. Само у Сребреници убијено је 550 Срба, од којих 73 одсто жена, дјеце и стараца.
То су чињенице које откривају истину о Сребреници из другог угла. Истину, коју сви знају, а коју скоро двије деценије свим силама покушавају да избришу. Због тога су "Срби злочинци", а они други "невини". И те се "чињенице" не би се смјеле довести у питање. Тако неки мисле, раде и лако "заборављају". И све то, нажалост, због новца.
Aли, могу ли породице српских страдалника из Ратковића, Брежана, Подравања, Залазја, Кравице, Бјеловца и других сребреничких и братуначких села заборавити Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Божић и друге велике православне празнике, када је убијено више од хиљаду и по српских цивила и војника? Не могу. Они памте и, огорчени на правосудне институције БиХ, поручују да никада неће престати да се боре за правду.
Сродници страдалих Срба, нарочито они који су свједочили у Хагу, не могу да вјерују да Међународни суд правде и хашки "стручњаци" нису видјели одговорност Орића за бројна недјела која су почињена у српским селима око Сребренице.
Нису увидјели, или то нису жељели, да је на подручју ове и сусједних општина планирано и добро организовано етничко чишћење српских села све до Дрине.
- Са душманима се мора дефинитивно и за свагда рашчистити. Узмимо себи за задатак да смо ми ти који морамо једном за свагда рашчистити те ствари и очистити их од својих авлија - записао је Орић у својој књизи "Сребреница свједочи и оптужује" ријечи којима је соколио своје војнике пред походе на српска села.
И то је чињеница која би могла ићи у прилог правди којој се годинама надају очеви, мајке, сестре, браћа и дјеца убијених Срба. Aли, ако се причи о Сребреници додају ова и сличне чињенице, онда ће сви други морати да доказују да није истина "оно што је истина". То је сада мукотрпно и тешко.
Ожалошћеним српским породицама нема утјехе. Њихов бол и туга за најмилијима остаће вјечно су срцима и рањеним душама. A Суду и Тужилаштву БиХ, као и Хашком трибуналу, мрља у раду постаје сваким даном већа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
