Српска земља
БиХ још за собом вуче бројне ратне коријене којих никако да се ријеши јер, како неки кажу, није довољно времена прошло, али није погрешно ни рећи да одређеним политикама одговара такво стање и да константно потпирују ватру на том опасном терену.
Српски народ у ФБиХ је, према свим статистикама, доведен на руб. Тачку на све спекулације ставио је посљедњи попис становништва, домаћинстава и станова у БиХ који је то потврдио на папиру, а многи упозоравају да ће нова провјера стања, која треба за коју годину да услиједи, показати далеко гору ситуацију.
Живот и превелика жал за земљом многе је након потписивања Дејтонског мировног споразума вратио на огњишта која су углавном била згаришта. И то су успјели да, мало по мало, направе поново угодним мјестима за живот и да крену изнова у нове битке за опстанак на вјековним огњиштима. Неки се никада нису вратили, а иза њих су остале куће, окућнице те непрегледна имања на која су други дошли да живе те да их обрађују, иако су стварни власници и даље Срби.
Тако су, из дана у дан, почеле да се кроје нове приче на подручју ФБиХ, нови "пописи" и уписи земљишних посједа, а у одређеној мјери могло би се рећи и под велом тајне јер стварни власници са папира нису нарочито тражени, већ су позивани путем службених огласа и гласила.
За те позиве могли су да чују они који нису отишли далеко. Могли су и чули они Срби који данас живе на подручју Републике Српске или Србије те они који имају некога од родбине или некадашњих комшија у општинама ФБиХ. Други тешко да су могли упратити и испратити што пише у федералним гласилима те је тако отворен простор за тиху отимачину српске земље, али на легалан начин како би то, евентуално, касније неко могао да "побије".
Број оних који су се јавили надлежним канцеларија у Српској за та питања је, ипак, улио одређену наду да српска земља у ФБиХ може бити сачувана и да неће, тек тако, пасти у туђе руке.
То је, уједно, био окидач за Републику Српску и Србију да се поново уједине у заштити српског народа и имовине те крену у озбиљну кампању, а крајњи циљ је да долазак до што више оних који су живот наставили далеко изван границе и једне и друге републике како би им пренијели намјере ФБиХ. Да би спознали у какве је планове упала њихова очевина или дједовина, а они ће бити ти који ће донијети коначну одлуку шта даље.
Да ли ће подебљати своја права на вјековним огњиштима или ће изникло шибље, с пуним правом, крчити неко други. Да ли ће сачувати српску земљу и имања на српским именима и презименима или је без потписа предати у туђе руке. Судбина имовине у ФБиХ ће, у доброј мјери, зависити од њихове одлуке.
+++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
