Срећа и горчина
Након вишегодишњих покушаја да буде направљен какав-такав помак у БиХ, ова земља је коначно поднијела апликацију за чланство у Европској унији.
У свакој нормалној земљи то би био изузетан повод за задовољство и радост, али је у овој нашој предаја апликације прошла са дозом горчине и невјерице.
Уочи предаје апликације званичницима Европске уније, из БиХ су пљуштале прогнозе да ћемо средином наредне године добити статус кандидата, истицано је да ова земља граби крупним корацима према европској породици, да се реформе спроводе. Али, када се све просије кроз сурово сито реалности, иза таквих прогноза стоји само оцјена да нема ничега.
Јер БиХ није ни након готово три године установила колико има становника, без чега не може ни корак напријед. Изборно законодавство јој је пуно пропуста, јер нити је успјела да ријеши питање града Мостара, нити попуну делегата из реда српског народа у Федерацији, а годинама се не рјешава ни питање одлуке "Сејдић и Финци".
Ту је и још неријешено питање прилагођавања Споразума о стабилизацији и придруживању, који је за привреду БиХ бити или не бити.
Сјену на апликацију ставио је понајвише начин усвајања механизма координације, иза којег није стала Република Српска, па самим тим тај дио услова за кредибилну апликацију, због којег су потрошене године, мјесеци, дани и сати усаглашавања, заправо није ни договорен.
Укратко, апликација се свела на обичан комад папира, иза којег нема ничег другог.
Оно што је у свему овоме добро јесте само чињеница да је ова земља предала апликацију и, простим рјечником речено, конкурисала за породицу Европске уније. Оно што није добро је то што, како ствари сада стоје, предаја апликације БиХ за чланство у ЕУ највише личи на конкурисање обичног смртника за неки елитни посао за који се већ унапријед зна ко ће бити примљен и гдје је конкурс само пука форма.
Дани и године које слиједе сигурно ће показати колико је и сама ЕУ стабилна, колико ће посезати за проширењем, а БиХ у свему томе биће само успутна прича и на репу рјешења.
Но без обзира на судбину апликације, ова земља би морала зарад свог опстанка да се окрене унутрашњем договору, да надлежни не усвајају документа иза закованих врата и да се окрене властитом опстанку у овим турбулентним временима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
