Сре­бре­ни­за­ци­ја

Зна Ти­хић, као што зна­ју и људи из њего­вог по­ли­ти­чког окру­жења, ко је крив што по­вра­так Бошњака ни­је те­као она­ко ка­ко се оче­ки­ва­ло. Зна­ју они, као и пред­ста­вни­ци ме­ђу­на­ро­дне за­је­дни­це, да су број­ни ху­ма­ни људи жељели по­мо­ћи Сре­бре­ни­ци, али да су до њених на­па­ће­них ста­но­вни­ка, го­ди­на­ма по­сли­је ра­та, сти­за­ле са­мо мрви­це од ми­ли­он­ских до­на­ци­ја.

Зна­ју, али не при­зна­ју, да два­на­ес­то­го­дишња вла­да­ви­на СДA у Сре­бре­ни­ци ни­је до­ни­је­ла ни­шта до­бро Срби­ма, али ни Бошњаци­ма, јер се ве­ћи­на њих ни­је вра­ти­ла у Сре­бре­ни­цу.

За­то би од ру­ко­вод­ства СДA нај­мо­рал­ни­је би­ло да при­зна­ју да су ско­ро дви­је де­це­ни­је гри­је­ши­ли на Сре­бре­ни­ци и да је ко­на­чно до­шло ври­је­ме да по­ло­же ра­чу­не на­ро­ду, на ко­ји се по­зи­ва­ју са­мо пред избо­ре.

Жа­ло­сно је што Ти­хић са­да, као и 2008. го­ди­не, тра­жи по­моћ од ам­ба­са­до­ра ути­цај­них зе­маља, ка­ко би на си­лу, одно­сно по не­де­мо­крат­ским прин­ци­пи­ма, за­држао власт СДA и Бошњака у Сре­бре­ни­ци. Жа­ло­сно је и што не би­ра­ју­ћи сред­ства да би сти­гао до циља, по­но­во по­се­же за тра­ги­чним ра­тним до­га­ђа­ји­ма и сре­бре­ни­чким жртва­ма.

Пре­ма ва­же­ћем Избор­ном за­ко­ну у БиХ и фа­кти­чком стању, у Сре­бре­ни­ци би за на­чел­ни­ка оп­шти­не, по­сли­је 12 го­ди­на, мо­гао да до­ђе Србин. Због тих чињени­ца се, осим ло­би­рања и ши­рења стра­ха о на­во­дној ра­ди­ка­ли­за­ци­ји БиХ, већ упу­ћу­ју при­јетње не­ким угле­дним Срби­ма, ко­ји су сво­јим до­са­дашњим по­ли­ти­чким дје­ло­вањем, пот­врди­ли да су, и по­ред при­ти­са­ка и уцје­на, учи­ни­ли мно­го за Сре­бре­ни­ча­не. Срби­ма, ко­ји во­ле Сре­бре­ни­цу и њен на­род, српски и бошња­чки, јер зна­ју да ов­дје не­ма сре­ћне бу­ду­ћнос­ти са­мо за је­дан на­род.

Они и њихо­ва ви­зи­ја бу­ду­ћнос­ти Сре­бре­ни­це се, на­жа­лост, по­ку­ша­ва­ју дис­кре­ди­то­ва­ти и то не­де­мо­крат­ским акти­внос­ти­ма пред­ста­вни­ка бошња­чке пар­ти­је, ко­јој је де­мо­кра­ти­ја у на­зи­ву, са­мо па­ра­ван за ду­го­го­дишње не­де­мо­крат­ско дје­ло­вање.

И за­то, ако се по­но­ви 2008. го­ди­на, аго­ни­ја Сре­бре­ни­ча­на ће си­гур­но би­ти нас­тављена. Јер о жи­во­ту и бу­ду­ћнос­ти људи, ко­ји за­ис­та жи­ве у Сре­бре­ни­ци, опет ће одлу­чи­ва­ти они ко­ји су да­ле­ко од ње. На по­те­зу су де­мо­кра­ти­ја и за­кон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.