Сребренички путеви
У Сребреницу годинама по разним основама стижу силне паре за обнову и развој, али села у којима је већинско српско становништво и даље су пуста и порушена.
Само је Савјет министара БиХ још прије двије године обезбиједио десет милиона марака за обнову и развој Сребренице, али ниједан од планираних пројеката још није завршен.
Реконструкција вишенамјенске зграде у Скеланима за коју је предвиђено 460.000 марака још није почела, а путеви до Крњића, Ратковића и Радошевића за које је намијењено 100.000 марака и даље су у лошем стању.
Њихова је градња започета, па заустављена.
Иако надлежни у општинској власти тврде да обезбијеђена средства нису довољна за завршетак радова, те да постоје технички проблеми, поставља се логично питање како је могуће да се од чак десет милиона марака (ето, само тих од Савјета министара) није ама баш ништа могло завршити.
Невјероватно је и то да се баш нигдје нису могла "намаћи" средства за завршетак радова. Поготово ако се зна да су у Сребреницу стизали и да вјероватно још стижу милиони и милиони марака разних донација и помоћи.
При томе не треба занемарити чињеницу да је ријеч о српским селима која су уништена у рату и која су у 21. вијеку пуста и одсјечена од свијета. A крај агоније се не види.
У Радошевићима је прије рата живјело 78 породица, а у рату су све куће уништене и ниједна није обновљена. Слична је ситуација и у осталим српским селима. Донатори их обилазе у широком луку, јер села немају путеве. A путева нема, јер је њихова градња обустављена негдје због лоших радова, а негдје без икаквог објашњења. И тако у круг.
Општина Сребреница није ништа урадила ни на обнови порушених објеката школа, задружних домова, мјесних канцеларија и другог у тим селима. Ни за то изгледа већ годинама нема пара, упркос силним милионима.
Aко се зна да све то успорава повратак Срба на своја пријератна огњишта, није тешко закључити у чему је суштина проблема. A он са парама нема много везе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
