Сребреничка страдања
У Поточарима је 11. јула одржан комеморативни скуп на којем је одата пошта страдалим сребреничким Бошњацима. Сутрадан је, на подручју Сребренице и Братунца, одржан помен српским жртвама, које су страдале на Петровдан, 12. јула 1992. године.
Обиљежавање 15. годишњице страдања Бошњака и 18. годишњице српског страдања протекло је достојанствено и мирно, како и доликује скуповима које су безбједносне структуре БиХ окарактерисале скуповима "високог ризика".
Оба скупа била су болна и тужна. Болна, за чланове породица који су у истом мјесецу '92. и '95. године изгубили своје најмилије. Тужна, за све присутне људе, који разумију бол за најдражим бићима.
Са скупа у Поточарима, којем су присуствовали бројни међународни званичници, упућене су бројне поруке мира, али и разумијевања за трагедију која се десила сребреничким Бошњацима. У сваком званичном обраћању тражена је истина о "јулским догађајима" и одговорност оних који су починили злочин. Скоро сви, који су говорили на том скупу, оставили су довољно мјеста за осуду, али и заједничку перспективу и бољу будућност људи који живе у Сребреници. Само је Харис Силајџић показао да никада неће бити задовољан правдом за бошњачке жртве и да ће имати све веће захтјеве на штету Републике Српске.
Силајџић, међутим, као ниједан политичар из бошњачког и хрватског народа у БиХ, још није одао пошту настрадалим Србима, а требало би да знају да је то један од важних корака за изградњу неподијељене и стабилне државе БиХ.
Нико се још није извинио за злочине над српским народом, као што је то учинио један од бивших предсједника Српске. Aктуелни политичари из Републике Српске упозоравају на "селективну правду", истичући да правду требају све жртве и да се она, коначно, мора мјерити истим аршинима. Не смије се спорити чињеница да су у Сребреници масовно страдали Бошњаци, али се не би смјела ни игнорисати чињеница да још нико није одговарао за злочине које су припадници Aрмије РБиХ починили на Ђурђевдан, Петровдан, Видовдан, Божић..., о чему свједоче српски гробови и споменици у Залазју, Бјеловцу, Кравици и другим селима око Сребренице и Братунца.
Сваки појединац који је чинио злочин мора бити кажњен, без обзира на то којем народу припада. Јер, само тако трагедија Сребреничана неће остати вјечита мрља у раду правосудних институција БиХ и савјести појединих представника међународне заједнице, који креирањем неке своје истине, креирају велику неправду према српском народу.
Јер жртва је жртва, без обзира на све.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
