Сребреничка шаторијада

Крив је “независни” што ће Милорад Aндрић спавати с породицом под ведрим небом. Крив је и што, као наводно независни политичар, није покушао да покаже макар мало разумијевања према тој српској породици и послије 12 година прекине праксу дискриминаторског односа локалних бошњачких владара према Србима у Сребреници.

Коме ће се сада Милорад пожалити? Коме, кад је првобитно повјеровао првом човјеку своје општине да ће га заштитити од временске непогоде и да ће у њему гледати човјека у невољи, а не Србина, чији глас не може очекивати на изборима.

Због тих несрећних гласова, а сад је начелничким кандидатима сваки злата вриједан, “независни” ових дана не зна куд ће прије. Остало је мало времена, а много захтјева стиже с терена. Треба поправити пут у Ђогазима, да могу двојица или тројица Бошњака доћи на гласање. Па пут у другом, трећем... и колико још путева, кућа, водовода и другог има на подручју Сребренице. Све треба изградити или макар поправити да би се обезбиједио тај фамозни глас до 7. октобра.

Тако се добијају гласови, али и губи вјера у људскост политичара. Коме још, посебно у Сребреници, треба политика двоструких аршина? С чим ће на изборе они, којима је била довољна једна временска непогода да покажу “траг”. Да открију карте како ће радити, ако буде довољно Бошњака, који ће их подржати и обезбиједити смјештај у удобној начелничкој фотељи, из које се већ 12 година не могу видјети опустошена српска села и напаћени мјештани, који узалудно покушавају да се врате на своја имања.

Шатори нису ништа добро донијели Сребреници и Сребреничанима. Ни Србима, ни Бошњацима. Овај јадни Aндрићев шатор упозорава јавност да је крајње вријеме да се локални политичари окрену суграђанима и заштите их од природних и свих других недаћа, које су их задесиле или које ће их, не дај Боже, задесити у будућности. Ти грађани су српске, бошњачке, хрватске, ромске националности, а не само једне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.