Сребреничка рашомонијада
До избора је остало тек неколико мјесеци, а до почетка нове школске године мјесец мање. Родитељи ученика из три српска приградска насеља ће, кажу, још само ову годину слати своју дјецу у братуначке школе. Надају се да ће власт Републике Српске, ако већ сребреничка неће, ријешити њихове проблеме и омогућити основцима из Жутог Моста, Дугог Поља и Плавог Моста да несметано иду у сребреничку школу.
Рачуне Србима и њиховој дјеци надају се да ће помрсити “заслужни” Бошњаци, који се надају да ће заузети удобне општинске фотеље и примати добре функционерске плате обезбијеђене новцем пореских обвезника и то, нажалост, углавном српских. Све док Тужилаштво и Суд БиХ буду држали у фиокама предмете о учесницима ратних дешавања на подручју Сребренице, они имају наду за то.
Добро ухљебљеним и притом осионим вршиоцима власти, више од деценије је била повјерена судбина сребреничких житеља који су, и поред мноштва донација, доведени на ивицу егзистенције.
Досадашњи челници ове општине отворено су показивали дискриминаторски однос према српском становништву и свему што има српско обиљежје. Нису се либили да самовољним одлукама проглашавају празницима дане који Србе подсјећају на мрачни дио прошлости и стање уочи рата.
Ратни кадрови, рехабилитовани у локалне политичке вође, на лицемјеран начин су наставили етничко чишћење Сребренице. Све вријеме вршења власти они су се декларативно залагали за суживот и толеранцију, а у пракси су, односом према Србима кршили основна људска права.
Успјели су да обнове сва бошњачка села, док су српска потпуно запоставили. Због таквог односа локалних властодржаца, у Ратковиће, Крњиће, Радошевиће, Костоломце и друга села око Сребренице, још се није вратило ни пет одсто предратних становника.
Оптерећени ратном прошлошћу и намјером да од Срба очисте највећи дио сребреничке општине, данашњи лидери већине бошњачких партија покушавају да заувијек задрже власт у Сребреници. Надају се да ће неко сада, као и много пута раније, разумјети њихову похлепу и намјеру да на рачун прошлости и некаквих посебних избора у овој општини, узму баш све осиромашеним становницима Сребренице.
Да су правосудни органи БиХ радили свој посао, многи локални Бошњаци би већ издржавали казне због учешћа у злочинима који су почињени над Србима и не би им пало на памет да се кандидују за функције, које им дају одријешене руке да раде народу шта хоће.
Досадашње фотеље, које су се попуњавале према “ратним заслугама”, коначно би требало да попуне људи који ће истински радити на стварању бољих услова живота за све њене становнике, без обзира на то којој националности припадају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
