Сребреница и Србија
Зашто Ћамил Дураковић прошле године није рекао да је државни врх Србије непожељан у Сребреници, као што је то учинио сада, пред комеморацију жртвама злочина 11. јула у Поточарима?
Да је то учинио тада, Александар Вучић не би дошао на обиљежавање у Поточаре 11. јула па би тиме био избјегнут покушај организованог атентата на њега.
Сада, кад је Вучић једва извукао живу главу, а за Сребреницу легли милиони евра за трошење на пројекте по слободном избору, државни врх Србије одједном је непожељан на комеморацији у Поточарима.
Наравно да Дураковић те чињенице, ту истину неће изнијети тако, него ће рећи да је то све због избјегавања евентуалних инцидената које он ни на какав други начин не може да стави под контролу.
Могућност инцидената у Поточарима приликом доласка Вучића прошле године била је иста или већа него ове, на шта су упозоравале и безбједносне службе, па ипак Дураковић није говорио о непожељности државног врха Србије, напротив, позивао их је.
Мада је и тада могао да каже да "они који негирају геноцид нису пожељни на комеморацији", као што то говори данас.
Чак га је, као начелника општине у којој је покушај атентат на премијера једне државе, потпуно мимоишла и одговорност за то јер се он тада понашао и иступао као миротворац.
Оно што сада ради и изјављује, говори да је ријеч о потпуно другачијем човјеку, другој особи од оне каквом се представљао раније.
Такав, у овом случају "дураковићевски" дух, давно је описао нобеловац Иво Андрић.
Додатни велики минус за Дураковића је и то што, говорећи о непожељности званичника из Србије, и не спомиње срамотну чињеницу да истрага о нападу на премијера Србије, за који је одговоран и он као начелник општине, још нема епилог.
Дакле, идеја Дураковићевог колеге Садика Ахметовића и одлука о проглашењу државног врха Србије непожељним 11. јула на комеморацији у Поточарима, у најмању руку, не служи помирењу и смиривању тензија.
+++++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
