Сребреница и пропале инвестиције
Да су многи, који живе и раде далеко од Сребренице, злоупотријебили помоћ која је из разних крајева свијета годинама упућивана с циљем да се покрену производни погони и запосли осиромашено становништво, потврђује чињеница да се на подручју ове општине масовно затварају фабрике и приватне фирме, чија су сједишта у Сарајеву, Тузли, Копру ...
Прије десетак година бројни су бјелосвјетски квазипривредници и мешетари, кренули у прави поход с наводним циљем да економски опораве Сребреницу. Обећавали су милионске инвестиције за покретање уништених фирми и отварање на стотине нових радних мјеста. И све то пред свјетском јавношћу, јер је њихов долазак изазивао велику медијску пажњу.
Подршку неискреним намјерама оних, којима је основни циљ био да покупе донације, давали су сви од представника локалне власти до међународне заједнице.
За сваког “инвеститора” који је дошао у Сребреницу досадашњи начелници општине су добијали политичке поене и ко зна шта још. Народу су остале мрвице, незнатан број радних мјеста “на одређено вријеме” и радна књижица са уписаним стажом од мјесец, годину или највише двије.
Није тајна да су многи власници приватних предузећа и фирми из разних мјеста у ФБиХ регистровали представништва у Сребреници само да би се нашли на списку донација које су обезбјеђивале кантоналне и федерална Влада, те амбасаде многих земаља и бројне стране владе.
Након што су понестале донације, “искусни” привредници су окренули леђа Сребреници и Сребреничанима. Дешавало се да преко ноћи покупе оно мало опреме и машина и побјегну што даље. Оставили су празна обећања да им је циљ доласка у Сребреницу да помогну људима који су одлучили да ту живе. Остављају сада, без трунке стида и срамоте, преварени народ, чије су очи биле упрте у цимосе, ерабе, винарије...
Оставили су Сребреницу и њен народ на цједилу. Сада су тога свјесни и представници локалне власти, који покушавају да се извуку из неприлика, у које су их увукли надобудни претходници. Како не дозволити Словенцима да затворе фабрику “Цимос” у Поточарима, која запошљава 103 радника и која годинама успјешно послује? Како спријечити да се затвори фабрика за производњу колача? То су само нека од питања, којима ће се ових дана морати најозбиљније да баве први Сребреничани.
Мораће покушати макар да заштите раднике и уложени новац из локалног буџета или на идућим изборима сигурно неће остати у садашњим фотељама. А то ће им, као и њиховим претходницима, вјерујемо најтеже пасти. Кога брига за народ и фирме!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
