Сребреница и демократија
Пунољетни становници у РС и ФБиХ казали су прве недјеље у октобру којег од предложених кандидата желе да виде на челу својих локалних заједница током идуће четири године.
На крају сваког изборног циклуса свуда у свијету постоје они који славе због изборних побједа и они који тугују због краха и лоших резултата, али у овом процесу посљедњу ријеч имају бирачи. И то је неминовно.
Сребреница је специфична општина у Српској која је некако увијек у центру пажње када је изборна година. И прије самих избора, а посебно послије када се збрајају гласови и гледа ко је увјерио више бирача да баш он заслужује да буде на челу те општине у годинама које су пред нама.
То повјерење овог октобра добио је заједнички кандидат свих српских странака за начелника Младен Грујичић. Већина је у њему видјела, судећи према изборним резултатима, особу која је спремна да се суочи са свим изазовима и која заслужује да поведе општину путем мира, толеранција и развоја.
Да је тако, потврдило је и поновно бројање гласова које је у понедјељак обављано у Сарајеву, а које је само потврдило да је народ у њему препознао прави избор за своју општину, али то изгледа бошњачка страна не препознаје.
Поставља се питање да ли они заиста мисле да само Бошњак треба да води Сребреницу? Вјероватно да, и то је бајка у коју само наивни могу да повјерују, јер се и у Сребреници, као и у свим осталим локалним заједницама у РС и ФБиХ одржавају избори на којим грађани одређују локалне лидере. То право, дакле, никако није у рукама Бакира Изетбеговића, нити било којег другог политичара.
Народ је рекао своје. Већина је на гласачком листићу означила квадратић поред имена Младена Грујичића и то је посљедња.
Да ли је неко разочаран или не, то је његова ствар, а тражити да буду поништени избори, јер резултати некоме нису по вољи је крајњи удар на демократију.
Овој земљи треба живот у миру и напредак, а стално враћање у тешку прошлост и тјерање неких ината зарад својих личних интереса и замисли дефинитивно нису пут у боље сутра.
Демократску вољу треба поштовати, а пораз прихватити. Оно што се на овим локалним изборима десило у Сребреници је одраз демократије и бирања. Фер и поштено, и за неке ствари и два пута пребројано. Побједници, дакле, треба полако да креирају путеве напретка и развоја, а губитници могу да се љуте или да гледају шта то можда у њиховим редовима није штимало па су завршили на тој позицији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
