Срце нас издаје, а ми...
Свакодневица нам је таква да смо стално забринути, нервозни, увијек у журби и под константним стресом. Поред тога, нездраве животне навике, као што су нередовна и неправилна исхрана и смањена физичка активност, чине да (не)свјесно угрожавамо сопствено здравље.
Због таквог стања и не треба да чуди податак да у Републици Српској годишње око 14.000 људи умре управо од посљедица кардиоваскуларних обољења. Исти случај је и у региону, у готово цијелој Европи, али и широм свијета.
Годишње статистичке процјене показују да милиони људи страдају баш од кардиоваскуларних болести. Ипак, оно што је забрињавајуће и поражавајуће јесте да су на удару акутног инфаркта миокарда све млађе популације.
Не морате бити стари да бисте имали проблема са срцем, поручују разни медицински стручњаци. Са шесте и пете деценије стигли смо на четврту, а све је више и оних који оболијевају од срца у раним двадесетим.
Помјерање старосне границе највише долази због лоших животних навика.
Није нужно ни да сте мушког пола. Када је у питању полна структура, откривено је да срце много више издаје њежнији пол.
Данас се сматра да је могуће спријечити око 50 одсто пријевремене смртности и инвалидности од срчаних болести. При томе значајну улогу има усвајање здравијег начина живота. Живота који, нажалост, многи не воде.
Он подразумијева престанак пушења, ембарго на прекомјерно конзумирање алкохола, правилну исхрану и редовну физичку активност.
Све то знамо и без разних упозорења која слушамо како од домаћих, тако и од свјетских разних медицинских експерата. Али, мало шта на том питању предузимамо.
Ријетки су они који ће правовремено реаговати. Да се не лажемо - све савјете и препоруке љекара олако прихватамо. Слушамо их тек када стигнемо у поодмаклу фазу неке болести.
Тек неколицина је оних који су спремни редовно ићи на превентивне прегледе. Остали... Остали су приморани да брину о свему другом, осим о свом здрављу. А то нас на крају скупо кошта.+++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.