Срби у институцијама БиХ

Већина српских представника у заједничким институцијама БиХ, како оних у Парламенту, тако и оних који се налазе на важним функцијама и на челу агенција или министарстава, ради очувања позиције, припадајућих принадлежности и привилегија, спремни су да ураде све да би се додворили “званичном Сарајеву” и представницима међународне заједнице.

У тим грчевитим покушајима они потпуно занемаре одакле су на те функције дошли, ко их је кандидовао, којем ентитету и којем народу припадају. Забораве чак и на то да таквим својим “дјеловањем” и “чињењем сарајевској чаршији” крше закон и раде директно против БиХ и свих њених народа. A тиме, најчешће, раде у интересу најтежих криминалаца.

Овог пута то се потврдило у случају Насера Кељмендија којег је и предсједник СAД Барак Обама лично ставио на црну листу, али који је, захваљујући цурењу информација из тих институција, на првом мјесту Државне агенције за истраге и заштиту (СИПA), успио да избјегне хапшење у недавно спроведеној полицијској акцији “Лутка”.

До сада се показало да Република Српска и српски медији никакве користи немају од тог што се на челу те агенције налазе представници српског народа, али ни то не би било толико страшно да они, покушавајући да буду корисни Сарајеву преко информација датих сарајевским медијима, наносе штету не само Српској, него БиХ, законима, праву и правди.

При том никакву улогу не игра питање да ли је на челу СИПA Средоје Новић, Мирко Лујић или Горан Зубац, начин функционисања и односи према РС и Сарајеву су идентични.

Никада, откад постоји та агенција, медији у Српској нису добили ниједан значајнији извјештај, јер право на ексклузивитет информација из СИПA, али и из свих других заједничких институција, полажу само Сарајево и сарајевски медији.

Представници српског народа у тим институцијама полажу рачуне искључиво Сарајеву и зато се и боје само сарајевских медија. Медији и јавно мњење РС за њих не постоје.

Док, рецимо, од ранијег директора СИПA Мирка Лујића медији у Српској нису могли да добију ни најобичнију, званичну информацију, чак и такво понашање превазишао је насљедник на тој функцији Горан Зубац. Тешко је логички објаснити како је Зубац, у вријеме кад је покренута акција “Лутка”, уопште стизао на гостовања у емисије неколико сарајевских ТВ кућа, јер се скоро истовремено појављивао у неколико њих које су емитоване уживо.

Aли нам бар зато, док сарајевски медији објављују детаље из тајних извјештаја СИПA, бива потпуно јасно како то да један Насер Кељменди “нестане” чак и онда кад је сам Барак Обама заинтересован за његово хапшење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.