Срби у ФБиХ

Вања Штрбац
Срби у ФБиХ

Неуморно се многи у Федерацији БиХ труде да Србе спутају у сваком науму да се врате на своја огњишта. Све ће урадити да им на сасвим јасан начин дају до знања да желе ФБиХ само за себе, а да за Србе и хришћане уопште ту нема мјеста.

То су почели да примјећују чак и странци и о томе пишу чак и страни медији. Пишу о пригушеним црквеним звонима, о страху и незапослености сарајевских Срба и Хрвата.

Aко може у Бањалуци да се чује молитва са џамија, зашто не би могла и у Сарајеву, без "пригушивача" да звоне црквена звона?

И да вјерници, без страха да ће добити попријеки поглед или чак камен у главу по изласку из цркве, уђу на миру у цркву, упале свијећу и прекрсте се по изласку.

Aко Бошњаци у Српској могу да добију посао, зашто не могу Срби у Сарајеву?

Још један од јасних показатеља недобродошлице Србима у ФБиХ је и спора или никаква обнова имовине порушене и уништене у протеклом рату, док је, слично као и са вјерским слободама, у Српској прича сасвим другачија.

Власти ФБиХ улажу незнатна средства за обнову српске имовине, а и онима који су се вратили, "комшије" приређују такву добродошлицу, да и оно мало Срба који пожеле да се врате, врло брзо забораве на свој наум, па се врате тамо гдје су започели животе током и послије протеклог рата.

Са друге стране, власти у РС настоје да учине све да омогуће одржив повратак.

О томе колико и како ко обавља свој посао, статистика све говори. Од око пола милиона Срба, колико их је 1991. живјело у ФБиХ, данас их је нешто мање од педесетак хиљада, док је Бошњака у РС скоро половина од предратног становништва, односно од 600.000 из 1991. године, на територији РС живи их око 300.000.

Из ових података извлачи се сасвим јасан закључак, ко заиста кочи обнову, ко не поштује Дејтонски споразум, ко опструише повратак.

И докле тако, питају се сви, а бројке саме нуде одговор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана