Србац и пилетина
Иако је пилетина најпознатији бренд србачке општине, које је од Српца направило центар живинарства у БиХ, овај производ успио је да завади мјештане једног малог села са великим привредним гигантом, уведе их у сукоб са ресорним министарством, доведе до протеста и хапшења, а како ствари стоје и до неминовних отказа.
Словеначка "Перутнина Птуј" оживјела је привреду у Српцу, откупивши клаоницу у Повеличу и запосливши 243 радника са редовним личним примањима.
Изградњом фарми у Кладарима планирали су проширење производње и запошљавање нове радне снаге, што је препознала и Инвестиционо-развојна банка РС, која им је одобрила кредитна средства. Дозволу су добили и од ресорног министарства, али тада ступа на сцену група незадовољних мјештана која је по цијену живота одлучила да одбрани родну груду од "словеначких освајача" који су жељели да саграде шест "касарни" у којима би боравиле на стотине хиљада "пернатих окупатора".
И поред тога што у њиховом насељу већ постоји 18 оваквих јединица, Кладарчани су се, водећи паролама "наше је боље" и "купујмо домаће", одлучили протјерати незване госте и прије објављивања рата, а у томе им је помогао бањалучки Окружни суд који је стопирао изградњу, натјерао багере на повлачење и вратио ствари на почетак.
Незадовољни словеначки вођа запријетио је отказима, водећи се економским интересима, али то није спријечило бунтовнике да запријете новим пријавама ако им у ситне сате закукуричу птујски пијетлови. Чак и по цијену да се тиме повећа број гладних уста у времену тешке економске кризе, када већина грађана Републике Српске једва крпи крај с крајем. Очигледно да ће чист ваздух бити нешто од чега ће радници "Перутнине" у будућности морати преживљавати, али ако ништа друго, бар ће бити еколошки освијешћени.
По свему судећи, Кладарчане на занима да ли је старија кока или јаје, али остатак грађана србачке општине ипак са забринутошћу ставља прст на чело и чека развој ситуације. Судбина 243 радника клаонице у Повеличу налази се у рукама 24 мјештана и сваки њихов идући потез наћи ће се пред великим испитом.
Остаје нада да ће двије зараћене стране ипак сјести за заједнички сто и објавити примирје у интересу свих грађана србачке општине. У тренуцима када се привреда у Српцу почиње ослањати на здраве ноге, уређењем индустријских зона у Црнаји и Ситнешима, нови одлив радне снаге би представљао велики ударац за економију ове локалне заједнице.
Aлтернатива остаје да пратимо трендове и усвајамо нове брендове. Међутим, пошто је очигледно да је човјек човјеку вук, удружити се у чопоре као у праисторији не би било лоше рјешење...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
