Споразум за неспоразуме
Споразум Бакира Изетбеговића, Жељка Комшића, Младена Иванића, Младена Босића и Драгана Чавића, који су у својој кухињи смислили Изетбеговић и Комшић, а везаних очију потписао Савез за промјене, директан је удар на Републику Српску. Они који то не виде не стоје са обје ноге на земљи, нити знају шта у суштини тај споразум значи.
Јер, осим чињенице да се директно са Српске на ниво БиХ пребацују надлежности, које по Уставу БиХ нису предвиђене да буду ту гдје су их Комшић и Изетбеговић смјестили, а два Младена и Драган везаних очију прихватили, чак су и Предсједништву БиХ додали неке нове надлежности које му по Уставу не припадају. Веома је индикативно то да се систем координације (који, како и Европска унија подржава, треба да прати уставну структуру земље) како тврди Иванић, усаглашава на Предсједништву БиХ. Изгледа да је Иванић заборавио која је улога Предсједништва у БиХ и да вјерује да, осим спољне политике, треба да усаглашава оно са чим се не слажу ни ентитети, ни кантони. Очигледно је да од Предсједништва хоће да прави владу без икаквог осврта на све што се дешава на терену.
О томе да је овај пакт направљен без изборних побједника у српском и хрватском бирачком корпусу и да ове странке немају никакву већину сувишно је и говорити.
Босићев, Иванићев и Чавићев Савез за промјене, који већ у Српској забринуто зову савез за преваре и пометње, у пакт са Изетбеговићем и Комшићем призивају и будућег члана Предсједништва БиХ и лидера ХДЗ-а Драгана Човића да им се придружи.
Да ли ће Човић пристати на ову ујдурму остаје да се види, али ако је судити по сигналима и изјавама које даје, Човић је ипак далеко мудрији него што мисле и неће упасти у замку која је скувана у Сарајеву и потписивати оно што је договарано без знања и њега и лидера СНСД-а Милорада Додика.
Бура се не стишава, а ако ова земља себи дозволи да јој сарајевска чаршија одређује како ће бити уређена неће добро проћи. Ова дружина засјела је у крчму без крчмара у којој се очигледно не зна ни ко пије ни ко плаћа. Документ који је сачинио Комшић, који је два пута изиграо изборну вољу Хрвата у овој земљи, са вјетром у леђа превртљивог Бакира Изетбеговића, кога ни рођени отац није хтио за живота предложити за насљедника у СДА, није ништа друго до борба за власт и рушење Српске и у поданичку вољу смјештање Хрвата у овој земљи.
Није ништа друго до пристанак да о Српској и хрватском народу у овој земљи одлучује сарајевска чаршија. Ко то не види и њему је марама везана преко очију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
