Споразум и наоружање

Ако за то министарство потписи Савјета министара БиХ, Владе РС и Владе ФВиХ немају довољну снагу да би споразум којим је дефинисана продаја наоружања и покретне војне опреме био и испуњен, онда сви треба да се упитамо какви и колико јаки разлози и сила стоје иза непоштовања тог споразума.

Чињеница да се ради о наоружању и опреми вриједним око 200 милиона марака говори довољно сама за себе, као и то што је ријеч о наоружању које је некада припадало ентитетским војскама.

Од потписивања споразума до данас, половина тих вишкова наоружања и опреме у вриједности 100 милиона долара су уништени, донирани и покрадени, за шта је директно одговорно Министарство одбране.

Како је одговорно, упитаће неко, кад је очито да за то баш нико не одговара и да неће ни одговарати. И у праву је тај што то пита, јер и када је истрага открила кривце из тог министарства за махинације приликом уништавања и шверца оружја, све је заташкано па до данас нико није одговарао.    

Зато нико не зна колико има, рецимо, наоружања које је вишак и које има највећу цијену, а које је некада припадало Војсци РС. То се тачно знало само оног момента кад је то оружје предато и ускладиштено.

Све послије тога је тајна, па се не зна ни колико га има, ни када је дио нестао, ни гдје је отишао, ни да ли је то оружје продато, извезено, украдено или уништено. 

Такву ситуацију требало је да спријече замјеници министра одбране који су увијек из реда српског народа, али очито је да нису. Тешко да ће то урадити и садашњи, па шта онда очекивати од Савјета министара у оваквом саставу? А то питање не може бити ријешено све док представници Српске у том и таквом Савјету министара не заузму озбиљан став о томе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.