Споменик или увреда

Уз дужно поштовање према крсту као хришћанском знаку, сви који су имали прилику да га виде, па макар на фотографији, крстили су се, што би наш народ рекао "и лијевом и десном".

Ово обиљежје на Златишту (ако се тако могу назвати двије укрштене бандере), како тврди први човјек Савеза логораша Бранислав Дукић, представља привремени споменик страдалим Србима у Сарајеву и ту је да га, како каже, "гледа Бог и чувају Срби".

Да обиљежавање људског страдања на начин како је то реализовао Дукић нема никакве везе са оним што се може назвати и божијим и људским јасно је свима.

Свако ко има иоле пијетета према страдању и жртви засигурно ће рећи да је ово изругивање и жртвама и страдању и да нема никакве везе са пијететом и достојанством.

Након цијелог овог циркуса са крстом на Златишту може се само рећи: "Опрости им Боже, не знају шта раде".

Становници Источног Сарајева, борци, породице несталих и погинулих бораца огорчени су и тврде да их у овом руглу од подухвата нико није ни консултовао, ни питао, да не одустају од обиљежја које треба да буде саграђено за пострадале сарајевске Србе, али да ово што је саграђено и постављено на Златишту представља шамар и понижење. Траже извињење и уклањање крста који провоцира и Источно Сарајево и Сарајево и свакога ко иоле држи до достојанства.

Да ће се ова "сага" наставити показало се већ другог дана постављања крста, када су га покушали уклонити неки људи из Сарајева, што је захтијевало реакцију полиције, али је и дежурни тужилац констатовао да ту нема елемената кривичног дјела.

Не буду ли се на достојанствен начин обиљежавала мјеста страдања, засигурно ће ову земљу преплавити обиљежја слична оном које се појавило на Златишту, која нису на част никоме, него ругло за чуђење и осуду. Од споменика, наравно, не треба одустати, али он мора да буде, прије свега, достојанствен, а никако увреда за жртве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.