Спољни дуг

Поред Савјета министара и ентитетских влада ФБиХ има десет кантона који имају своју владу од по десетак министарстава. Ту је и влада Брчко дистрикта са својим министарствима.

Посматрајући ове податке, неупућени странац би помислио да БиХ остварује приходе по глави становника равне Кувајту, док има новца да плаћа тако силну администрацију. Горка истина је да се БиХ, којој би на администрацији позавидјеле и свјетске силе, из године у годину све више задужује код међународних финансијских организација, како би могла да финансира читаву армију премијера, министара, њихових помоћника и замјеника. О службеницима нижег ранга не треба ни говорити.

Ниједна озбиљна економија у свијету не функционише на тим принципима. Основни проблем је што БиХ не може финансирати своју гломазну администрацију без спољних кредитних извора, али без обзира на то још увијек не размишља озбиљно о њеном смањењу.

Да су ти трошкови давно премашили могућности државе показује чињеница да је управо за јавну потрошњу посљедњих година потрошен најзначајнији дио средстава добијених иностраним задуживањем.

Док се у свим нормалним земљама узимају кредити за повећање броја радних мјеста, улагање у нове технологије и производњу која једина може обезбиједити новац за буџетске кориснике у БиХ то није случај. Овдје се задужује да би се подмирили апетити државних чиновника, а њихову раскалашеност платићемо сви.

Погубност такве политике потврдила је и статистика према којој је спољни дуг БиХ крајем прошле године износио 6,24 милијарде марака, а само током 2010. повећан је за 1,5 милијарди КМ.

Иако економски стручњаци указују на то да ће се таква политика веома брзо обити о главу онима који је пројектују, то очигледно не брине наше власти. Нарочито не оне у ФБиХ који би највише требало да се  запитају да ли је једном дијелу државе потребно 11 министарстава док трећина становништва живи на ивици опстанка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.