Шпијунирање

О чему је тачно ријеч, јавност није могла да сазна јер се нико од надлежних није огласио и грађанима је на вољу пуштено да расправљају да ли је то истина или не, да ли је неко под лупом ОБА, ко кога шпијунира и по чијем налогу ОБА надгледа људе.

Ова је информација, међутим, отворила и многа друга питања. Нормално је, наиме, да обавјештајне агенције не дијеле податке са широким народним масама, али да нико у држави нема надзор над радом ове агенције, није нормално. Али, тако је у БиХ. Закони су недоречени, надлежности недефинисане и то сасвим сигурно отвара простор за злоупотребе, а да ли их има, не зна нико.

А ОБА годишње троши више од 30 милиона марака пореских обвезника, а на шта, то нико не зна. Углавном се приказује да то иде за плате. Ипак, Канцеларија за ревизију институција БиХ нема надлежност да утврђује да ли ОБА ради како треба, нема то ни Заједничка комисија Парламента БиХ за надзор над радом ОБА. Прецизније, ова комисија има увид у један дио пословања ове агенције, док један дио остаје скривен. Занимљиво је да нико из ове комисије није знао за куповину ових софтвера, те су се изненадили када је то доспјело у јавност.

БиХ се, у сваком случају, захваљујући ОБА нашла на списку који је објелоданио "Викиликс" међу земљама које троше стотине и стотине хиљада марака на опрему којом могу да прислушкују грађане. Да ли је тај софтвер, који, узгред речено, многи злоупотребљавају за прислушкивање политичких противника и за који су дате силне паре, уистину неопходан, такође не зна нико.

Разлоге за промјену закона парламентарци засигурно имају и на будућим представницима народа је да то и ураде.

Обавјештајна служба једне земље по правилу је један од стубова стабилности и безбједности. Такав случај још није са БиХ и то ни опрема за прислушкивање, без промјене закона, не може да ријеши.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.