Специјалци за неправду
Теза да у правосуђу сједе они који се боје правде, или су плаћени да је се боје и да је не спроводе, све је очигледнија. Aко Регодић и Иванковић нису заслужили веће казне, ко јесте? Aко је њихов "мали бизнис" са проституцијом овако завршио, свако од нас има право да се запита шта чека, или боље речено не чека друге макрое који тек треба да буду пронађени?
Специјални статус запослених у правосудним институцијама, односно статус који им омогућава да ником не одговарају за своје поступке, у "случају Иванковић" још се једном показао кобним за правосуђе.
Након што су Бањалуку и Републику Српску потресле информације о ланцу проституције у хотелима, по изнајмљеним становима, вилама и на јахтама бањалучких бизнисмена по иностранству, главни актери ове приче, власник бањалучке пицерије "Дел капо" Милан Иванковић и рецепционер хотела "Талија" Миодраг Регодић, који су почетком октобра ухапшени због сумње да су се бавили трговином људи ради вршења проституције и нелегалним организовањем игара на срећу, склопили су са Специјалним тужилаштвом РС споразум о признању кривице.
До одлуке суда, којем је предложено да Иванковића и Регодића казне са шест мјесеци затвора и новчаном казном, обојица су пуштена на слободу?!
Логично питање које се поставља јесте зашто су они уопште и привођени?
Цијели случај њиховог привођења и истраге био је у "специјалном стилу". Истражиоци су из хотелских соба изузимали доказе о проституцији, свједоци су саслушавани на тајним локацијама, многи су прислушкивани, а утврђено је и да оптужени посједују виле и јахте.
Студенткиње, углавном 1991. и 1992. годиште, али и малољетнице, нашле су се у свеопштем вртлогу плаћених сексуалних услуга од којих је ко зна све профитирао.
Велики случај испоставио се потпуном правном фарсом.
Нема озбиљне акције, озбиљне оптужбе и што је најважније, озбиљне казне, док се у исто вријеме новинари који указују на то саслушавају као да су они починиоци кривичних дјела.
Теза да у правосуђу сједе они који се боје правде, или су плаћени да је се боје и да је не спроводе, све је очигледнија.
Aко Регодић и Иванковић нису заслужили веће казне, ко јесте? Aко је њихов "мали бизнис" са проституцијом овако завршио, свако од нас има право да се запита шта чека, или боље речено не чека друге макрое који тек треба да буду пронађени? Даје ли се оваквим тужилачким епилозима шанса криминалцима да остану криминалци?
Све док специјални статус запослених у правосудним институцијама буде на снази и док судије и тужиоци не буду одговарали за свој рад, неће се моћи очекивати ништа више од оваквих скандалозних потеза.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
