Спасавање пољопривреде

Милијана Латиновић

Пољопривредна производња у Републици Српској одавно шаље апеле за помоћ, јер они који од јутра до мрака на њивама раде за хљеб са седам кора из године у годину сабирају губитке.

 

Лоше временске прилике на које ратари не могу да утичу редовно убиру плодове мукотрпног рада. Суша обере кукуруз, поплава однесе поврће, а рани прољећни мразеви убиру плодове воћа.

И тако из године у годину. Пољопривредници никако да саставе низ од неколико родних и успјешних година. Уз временске непогоде, ионако окрњену производњу још више начињу енормна поскупљења свега, горива, сјемена и ђубрива, које је дупло скупље него лани.

Ни сточарима није ништа боље. Поскупјеле су све сировине неопходне за припрему сточне хране, а пласман меса је све неизвјеснији.

Годинама већ домаћи товљачи јунади и свиња, те перадари, муку муче како да продају месо. Со на рану им је прекомјеран увоз меса сумњивог квалитета. Апелују годинама на институције БиХ да предузму нешто и стану у заштиту домаћи произвођача.

Умјесто тога, БиХ плива у мору разних увозних производа сумњивог квалитета, а све на штету домаћих произвођача.

Све то пољуљало је домаћу привреду, а произвођаче довело на ивицу опстанка. Без подстицаја које сваке године исплаћује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС тешко да би опстали. Међутим, с обзиром на инфлацију, која је како кажу економисти, рекордна, ни ти подстицаји, иако већи и значајнији него у другом ентитету, не могу сустићи цијене које су већ одлетјеле у небо.

Аларм за спасавање домаће пољопривреде већ одавно звони за узбуну, због чега ће пољопривредницима уз редовних 75 милиона КМ за подстицаје за ову годину, бити дозначено додатних десет милиона марака из Компензационог фонда Републике Српске, као помоћ и подршка у предстојећем производном циклусу.

Тешко да је тај износ довољан да санира све муке пољопривредника, али је свакако боље него да немају ни то. С мало више вјере и оптимизма заораће прољећну бразду. Имајући у виду поскупљење и високе намете окретање домаћој производњи је сигурно једини излаз из проблема.

Само уз јаку домаћу пољопривреду и привреда Српске има шансу. Улагање у пољопривреду и повећање износа за подстицај домаће производње није трошак, већ инвестиција која гарантује да ово неће бити гладна година и да њиве широм Републике неће зарасти у коров.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана